BusinessAcademy je pravi izbor za unapređenje vaše karijere. Prijavite se!

Kurs Sindikalno i nesindikalno radno okruženje

Sindikalno organizovanje je počelo udruživanjem radnika u organizacije sredinom 19. veka kao odgovor na društveni i ekonomski uticaj industrijske revolucije. Nacionalni radnički sindikati u SAD počeli su da se oformljavaju u periodu nakon građanskog rata. Američki radni sindikati imali su velike koristi od politike New Deal, koju je tridesetih godina dvadesetog veka sproveo američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt. Vagnerov zakon je posebno zaštitio prava sindikata prilikom organizovanja. Naime, sindikati su oformljeni kako bi pomogli radnicima sa poteškoćama u radu, odnosno da reše probleme niskih zarada, nebezbednih ili nehigijenskih uslova rada, radnog vremena dužeg od ugovorenog i slično. 

Radnici su često imali problema sa svojim šefovima zbog članstva u sindikatu, zbog čega su bi sindikati često organizovali štrajkove ne bi li promenili radne uslove zaposlenih. Izraz štrajk označava prekid rada, a naziv je dobio po engleskoj reči strike, što znači udarac, budući da su 1768. godine mornari nezadovoljni smanjenjem plata svoj bes izrazili udaranjem jedra na brodovima u londonskoj luci. Procenat radnika koji su članovi sindikata varira od zemlje do zemlje. U 2020. godini u Sjedinjenim Američkim Državama taj procenat iznosi 10,8%, što je skoro duplo manje radnika u odnosu na 1983. godinu, dok na Islandu procenat za 2020. godinu iznosi 92,2%, u Meksiku 12,4%, a u Kanadi 27,2%.  

Zanima vas ovaj kurs? Neki od BusinessAcademy programa na kojima ga možete pohađati su: Strategijski i operativni menadžmentCambridge poslovni program i Menadžment ljudskih resursa.

Opis i cilj kursa Sindikalno i nesindikalno radno okruženje

Sindikalno organizivanje je u ovom kursu predstavljeno u okviru modula koji obuhvata pet nastavnih jedinica. U prvoj nastavnoj jedinici biće opisani razlozi zašto zaposleni stupaju u sindikate i koji su ciljevi sindikata. U sledećoj nastavnoj jedinici, koja se bavi sindikalnim zakonima u različitim fazama pozicioniranja sindikata kao posebnog organizacionog tela, polaznici će imati priliku da saznaju kako je izgledao period snažne podrške sindikatima, čime se odlikovao period pojačane državne kontrole prema sindikatima i kako sindikati deluju unutar matične organizacije. 

Treća nastavna jedinica prikazuje faze uspostavljanja saradnje sindikata sa menadžmentom ili pak način borbe za prevlast i naklonjenost zaposlenih u organizaciji. Pomoću kampanje i izbora sindikalni lideri pokušavaju da se nametnu kao predstavnici zaposlenih, što se sastoji iz pet osnovnih koraka: početni kontakt, potpisivanje ovlašćenja, javna rasprava, kampanja i izbori. U pretposlednjoj nastavnoj jedinici biće reči o kolektivnom ugovaranju, pregovorima sa dobrim namerama, fazama u pregovorima, a takođe polaznici će imati priliku da saznaju šta sve sadrži ugovorni sporazum.

U petoj nastavnoj jedinici pažnja je posvećena Trontijevom članku koji se bavi kritikom sindikata. Mario Tronti (italijanski filozof i političar, rođen 1931) sindikat vidi kao centar organizacije u kapitalističkom društvu. Podsećanja radi, kapitalizam ili tačnije sistem slobodnog tržišta jeste najefikasniji način organizacije proizvodnje i distribucije koji su ljudi uspostavili. Međutim, Tronti se pita da li slobodno tržište zaista puni novčanike radnog stanovništva i obezbeđuje napredak društva, shodno finansijskim merama koje državni vrh preduzima. Iz njegovog ugla biće razmatrano koje su to aktivnosti radničke organizacije i čemu služe. Kurs sadrži mnogo primera i slika, koji predstavljaju dodatnu pomoć u savladavanju lekcija.

Cilj kursa Sindikalno i nesindikalno radno okruženje je da se polaznici upoznaju sa načinom organizacije sindikata, najznačajnijim aktima o uređenju sindikata i negativnim stranama sindikata, postupno i ilustrativno. Polaznici će imati priliku da nauče da razlikuju dobre i loše strane formiranja sindikalnog udruženja u organizaciji.

Kurs će vam odgovoriti na pitanja vezana za sindikalno organizovanje

Kakav položaj sindikati mogu imati?

Sindikati mogu imati jedan od sledeća četiri položaja:

  • Zatvoren krug (closed shop) – Kompanija može da zaposli samo članove sindikata. To je zakonom zabranjeno 1947. godine, ali još postoji u nekim granama, kao što je štamparska industrija.
  • Sindikalni krug (union shop) – Kompanija može da zapošljava ljude koji nisu članovi sindikata, ali po isteku propisanog perioda oni moraju da pristupe sindikatu i da plaćaju članarinu; ako to ne učine, biće otpušteni.
  • Princip zastupanja (agency shop) – Zaposleni koji nisu članovi sindikata ipak moraju da plaćaju sindikalnu članarinu pošto se pretpostavlja da napori sindikata idu u prilog svim radnicima.
  • Otvoren krug (open shop) – Zaposleni ne moraju da budu članovi sindikata. Međutim, članovi sindikata koji su zaposleni u firmi moraju da zadrže članski status u toku perioda koji je utvrđen ugovorom.

Na osnovu akta Noriss – La Guardia, šta se smatra statutarnim prekršajem?

Na osnovu akta Noriss – La Guardia, pet nepravednih praksi koje primenjuju poslodavci prema zaposlenima proglašeno je statutarnim prekršajima (ali ne i krivičnim delom):

  • Nepravedno je da poslodavci ometaju i sputavaju zaposlene ili vrše pritisak na njih u pogledu njihovog zakonski potvrđenog prava na samoorganizaciju.
  • Nepravedna praksa je da zvaničnici kompanije imaju najjači glas u osnivanju sindikata ili upravljanju sindikatima ili da ometaju njihov rad. Kada je reč o navedenim praksama, u druge menadžerske radnje koje su proglašene za nepravedne spadaju podmićivanje zaposlenih, upotreba špijunskih sistema, selidba firme da bi se sprečili zaposleni da se organizuju u sindikat i sastavljanje crne liste ljudi koji su simpatizeri sindikata.
  • Poslodavcu se zabranjuje da na bilo koji način diskriminiše zaposlene na osnovu njihovih zakonskih sindikalnih aktivnosti.
  • Poslodavcu se zabranjuje da otpušta i diskriminiše zaposlene samo zato što su ga tužili za primenu nepravednih praksi.
  • Nepravedna praksa je da poslodavci odbiju da učestvuju u kolektivnim pregovorima sa predstavnicima svojih zaposlenih, izabranih na zakonski način.

Šta predstavljaju sindikati?

Sindikati i njihova zastupljenost u radu služe kao sredstvo kojim se obezbeđuje kapital, ali i daju koherentnost anarhiji radničke klase. Efikasnost pojedinačnih preduzeća i čitavog sistema uvek dolazi iz sindikalne aktivnosti radnika. U svetlu ove uloge sindikata u organizaciji, Tronti opisuje sindikalno organizovanje kao tipično demokratsku instituciju kapitalističkog plana klasne borbe koja vodi kroz štrajk i radne sporove, a koja samo iziskuje proizvodnju i reprodukciju društvenog kapitala. 

Sindikati koji zauzimaju poziciju nezavisnu od plana kapitala u stvari su najsavršeniji oblik integracije radničke klase u kapitalizmu. Prema tome, kapital uspeva na klasnoj borbi koja umanjuje sve radnike članove sindikata. Dakle, oni obavljaju važnu reproduktivnu odgovornost organizovanja i regulisanja radničke klase koja samo služi da se održi kapitalistička proizvodnja. 

Plan i program predavanja

1. Radnički pokret 

  • Zašto zaposleni stupaju u sindikate? 
  • Šta sindikati žele? Koji su njihovi ciljevi?

2. Sindikati i zakon

  • Period snažne podrške: Akt Noris – La Guardia i nacionalni akt o radnim odnosima
  • Period izmenjene podrške povezane s jačom državnom kontrolom: Akt Taft–Hartley (1947)
  • Detaljni propisi o unutrašnjem delovanju sindikata: Akt Landrum–Griffin

3. Sindikalna kampanja i izbori

  • Korak 1: Početni kontakt
  • Korak 2: Potpisivanje ovlašćenja
  • Korak 3: Javna rasprava
  • Korak 4: Kampanja
  • Korak 5: Izbori

4. Kolektivno ugovaranje

  • Šta je kolektivno ugovaranje?
  • Šta znači pregovarati sa dobrim namerama?
  • Faze u pregovorima
  • Ugovorni sporazum
  • Rešavanje žalbi

5. Trontijeva kritika sindikalnog udruživanja 

  • Sindikati kao centralni element u kapitalističkim organizacijama 
  • Radničke organizacije
  • Aktivnost sindikata

 

Poslovna veština koja garantuje visoku zaradu

Spremili smo dokument sa opisom i savetima u primeni poslovne veštine koja Vam garantuje visoku zaradu, bez obzira na to čime se bavite. Da preuzmete izveštaj, kliknite ovde.

Donesite odluku: Upisni rok je otvoren!

Da saznate sve o upisu, kliknite ovde.