SVE ŠTO VAM JE POTREBNO ZA ODLIČNO PLAĆEN POSAO!

Sindikalno i nesindikalno organizovanje

Sindikalno organizovanje je počelo udruživanjem radnika u organizacije sredinom 19. veka kao odgovor na društveni i ekonomski uticaj industrijske revolucije. Nacionalni radnički sindikati u SAD počeli su da se oformljavaju u periodu nakon građanskog rata. Američki radni sindikati imali su velike koristi od politike New Deal, koju je tridesetih godina dvadesetog veka sproveo američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt. Vagnerov zakon je posebno zaštitio prava sindikata prilikom organizovanja. Naime, sindikati su oformljeni kako bi pomogli radnicima sa poteškoćama u radu, odnosno da reše probleme niskih zarada, nebezbednih ili nehigijenskih uslova rada, radnog vremena dužeg od ugovorenog i slično. 

Radnici su često imali problema sa svojim šefovima zbog članstva u sindikatu, zbog čega su bi sindikati često organizovali štrajkove ne bi li promenili radne uslove zaposlenih. Izraz štrajk označava prekid rada, a naziv je dobio po engleskoj reči strike, što znači udarac, budući da su 1768. godine mornari nezadovoljni smanjenjem plata svoj bes izrazili udaranjem jedra na brodovima u londonskoj luci. Procenat radnika koji su članovi sindikata varira od zemlje do zemlje. U 2020. godini u Sjedinjenim Američkim Državama taj procenat iznosi 10,8%, što je skoro duplo manje radnika u odnosu na 1983. godinu, dok na Islandu procenat za 2020. godinu iznosi 92,2%, u Meksiku 12,4%, a u Kanadi 27,2%.

Zanima vas ovaj kurs? Neki od BusinessAcademy programa na kojima ga možete pohađati su: Menadžment ljudskih resursaInvesticioni menadžment i berzansko poslovanje i Strategijski i operativni menadžment.

Opis i cilj kursa Sindikalno i nesindikalno organizovanje

Sindikalno organizivanje je u ovom kursu predstavljeno u okviru modula koji obuhvata četiri nastavne jedinice. U prvoj nastavnoj jedinici detaljno se objašnjava pojam sindikata, opisuju se razlozi za stupanjem u sindikat i ističu ciljevi koje sindikat želi da ostvari sovjim delovanjem. Kurs se bavi i istorijskim razvojem sindikalnog delovanja i to na prostoru Sjedinjenih Američkih Država i prostoru Evrope, ističući ključne sindikalne zakone u različitim fazama pozicioniranja sindikata kao posebnog organizacionog tela, kao i najvažnija udruženja koja su se bavila ovim pitanjima. Polaznici će imati priliku da saznaju kako je izgledao period snažne podrške sindikatima, čime se odlikovao period pojačane državne kontrole prema sindikatima i kako sindikati deluju unutar matične organizacije. 

Treća nastavna jedinica prikazuje faze uspostavljanja saradnje sindikata sa menadžmentom ili pak način borbe za prevlast i naklonjenost zaposlenih u organizaciji. Pomoću kampanje i izbora sindikalni lideri pokušavaju da se nametnu kao predstavnici zaposlenih, što se sastoji iz nekoliko ključnih faza - početni kontakt, formiranje organizacionog odbora, početak kampanje, izbori. U pretposlednjoj nastavnoj jedinici biće reči o kolektivnom ugovaranju, pregovorima sa dobrim namerama, fazama u pregovorima, a takođe polaznici će imati priliku da saznaju šta sve sadrži ugovorni sporazum.

Cilj kursa Sindikalno i nesindikalno radno okruženje je da se polaznici upoznaju sa načinom organizacije sindikata, najznačajnijim aktima o uređenju sindikata i negativnim stranama sindikata, postupno i ilustrativno. Polaznici će znati da razlikuju dobre i loše strane formiranja sindikalnog udruženja u organizaciji. Teži se tome da se polaznicima približi način funkcionisanja sindikata, kao i ciljevi koji se njegovim formiranjem, odnosno delovanjem žele postići. Krajnji cilj kursa je osnaživanje polaznika u identifikaciji kompletnog procesa angažovanja sindikata – od početnih koraka, odnosno upoznavnaja sa zaposlenima kroz početni konak, formiranje organizacionog odbora, početka kampanje, pa sve do poslednje faze u kojoj se realizuju izbori i donosi odluka o tome da li će određeni sindikat zastupati radnike pred poslodavcem.

Kurs će odgovoriti na pitanja:

1. Šta predstavljaju sindikati?

Sindikat je organizacija zasnovana na doborovoljnom članstvu radnika koja za cilj ima zaštitu i unapređenje interesa svojih članova na radnom mestu. Sindikati imaju ulogu da pregovaraju sa poslodavcima o različitim uslovima poslovanja kao što su plate i radno vreme, o značajnim promenama, kao što su masovna otpušanja, da podržava zaposlene u disciplinskim i žalbenim sastancima, da zaposlenima pružaju pravne i finansijske savete, da zaposlenima omoguće usavršavanje i određene pogodnosti, kao što su zdravstveno osiguranje i tako dalje. Glavne prednosti koji se ostvaruju zahvaljujući sindikatu jesu bolji uslovi rada kroz unapređenje uslova na radnom mestu, bolje obuke koje doprinose razvoju karijere i dobijanje profesionalnih pravnih saveta.

2. Kakav položaj sindikati mogu imati?

Sindikati mogu imati jedan od sledeća četiri položaja:

  • Zatvoren krug (closed shop) – Kompanija može da zaposli samo članove sindikata. To je zakonom zabranjeno 1947. godine, ali još postoji u nekim granama, kao što je štamparska industrija.
  • Sindikalni krug (union shop) – Kompanija može da zapošljava ljude koji nisu članovi sindikata, ali po isteku propisanog perioda oni moraju da pristupe sindikatu i da plaćaju članarinu; ako to ne učine, biće otpušteni.
  • Princip zastupanja (agency shop) – Zaposleni koji nisu članovi sindikata ipak moraju da plaćaju sindikalnu članarinu pošto se pretpostavlja da napori sindikata idu u prilog svim radnicima.
  • Otvoren krug (open shop) – Zaposleni ne moraju da budu članovi sindikata. Međutim, članovi sindikata koji su zaposleni u firmi moraju da zadrže članski status u toku perioda koji je utvrđen ugovorom.

3. Na osnovu akta Noriss – La Guardia, šta se smatra statutarnim prekršajem?

Na osnovu akta Noriss – La Guardia, pet nepravednih praksi koje primenjuju poslodavci prema zaposlenima proglašeno je statutarnim prekršajima (ali ne i krivičnim delom):

  • Nepravedno je da poslodavci ometaju i sputavaju zaposlene ili vrše pritisak na njih u pogledu njihovog zakonski potvrđenog prava na samoorganizaciju.
  • Nepravedna praksa je da zvaničnici kompanije imaju najjači glas u osnivanju sindikata ili upravljanju sindikatima ili da ometaju njihov rad. Kada je reč o navedenim praksama, u druge menadžerske radnje koje su proglašene za nepravedne spadaju podmićivanje zaposlenih, upotreba špijunskih sistema, selidba firme da bi se sprečili zaposleni da se organizuju u sindikat i sastavljanje crne liste ljudi koji su simpatizeri sindikata.
  • Poslodavcu se zabranjuje da na bilo koji način diskriminiše zaposlene na osnovu njihovih zakonskih sindikalnih aktivnosti.
  • Poslodavcu se zabranjuje da otpušta i diskriminiše zaposlene samo zato što su ga tužili za primenu nepravednih praksi.
  • Nepravedna praksa je da poslodavci odbiju da učestvuju u kolektivnim pregovorima sa predstavnicima svojih zaposlenih, izabranih na zakonski način.

Plan i program kursa:

1. Pojam i ciljevi sindikata

  • Pojam sindikata
  • Ciljevi sindikata
  • Prednosti i nedostaci sindikata

2. Razvoj sindikalnog organizovanja

  • Razvoj sindikalnog delovanja u SAD-u
  • Period snažne podrške: Akt Noris-LaGuardia i Nacionalni akt o radnim odnosima 
  • Period izmenjene podrške, povezane s jačom državnom kontrolom: Akt Taft-Hartley 
  • Detaljni propisi o unutrašnjem delovanju sindikata: Akt Landrum-Griffin
  • Razvoj sindikalnog delovanja u Evropi

3. Proces formiranja sindikata

  • Korak 1: Početni kontakt
  • Korak 2: Formiranje organizacionog odbora 
  • Korak 3: Početak kampanje
  • Korak 4: Izbori

4. Kolektivno ugovaranje

  • Šta je kolektivno ugovaranje?
  • Šta znači pregovarati sa dobrim namerama?
  • Faze u pregovorima
  • Ugovorni sporazum
  • Rešavanje žalbi

 

Poslovna veština koja garantuje visoku zaradu

Spremili smo dokument sa opisom i savetima u primeni poslovne veštine koja Vam garantuje visoku zaradu, bez obzira na to čime se bavite. Da preuzmete izveštaj, kliknite ovde.

Donesite odluku: Upisni rok 2024/25. je u toku.

Da saznate sve o upisu, kliknite ovde.

Prijavite se