Neformalno obrazovanje: put ka napretku u karijeri

Kada je reč o obrazovanju, najčešće se pominju dva oblika – formalno i neformalno obrazovanje. Iako oba vida obrazovanja imaju svoje prednosti i nedostatke, pojedinac koji danas želi da bude konkurentan na tržištu rada najčešće mora da stekne znanja i veštine kako kroz formalno školovanje tako i kroz neformalne obuke i usavršavanja.

Bez obzira na to što formalno obrazovanje pruža dobru osnovu za izgradnju karijere, ono danas nije dovoljno. Kontinuirani napredak čovečanstva, odnosno umnožavanje znanja iz svih oblasti ljudske delatnosti, dovelo je do toga da formalna edukacija može pružiti bazična znanja i veštine, ali njih je neophodno neprekidno usavršavati. Zbog toga je kombinovanje formalnog obrazovanja i neformalnih vidova sticanja znanja ključno za uspeh i napredak u karijeri.

Razlike između formalnog, neformalnog i informalnog obrazovanja

Formalno, neformalno i informalno obrazovanje razlikuju se po svojoj strukturi i načinu prenosa znanja i veština, ali u osnovi imaju isti cilj – osposobljavanje pojedinca za rad na određenoj poziciji.

Šta predstavlja formalno obrazovanje?

Formalno obrazovanje podrazumeva školovanje unutar zvaničnog sistema školstva jedne države. Ono obuhvata sve etape školovanja, od osnovne škole do kraja fakulteta. Formalno obrazovanje od pojedinaca zahteva redovno pohađanje nastave i prolazak različitih vrsta testiranja. Za prenos znanja zaduženi su stručni kadrovi kao što su učitelji, nastavnici i profesori, a planovi i programi rada su specijalno strukturirani za dostizanje određenih obrazovnih ciljeva. Krajnji rezultat ovakvog školovanja je sticanje diplome. Institucije iz ovog sistema su najčešće akreditovane na državnom nivou, a često je i sama država njihov osnivač.

Važno je napomenuti da su određeni vidovi ovog obrazovnog sistema obavezni za sve građane. Tu se pre svega misli na osnovne škole, koje kod nas traju osam godina. Ova pravila važe kako za državne tako i za osnovne škole u privatnom vlasništvu.

Šta predstavlja neformalno obrazovanje?

Neformalno obrazovanje odnosi se na vidove učenja koji se odvijaju izvan tradicionalnih institucija, ali su ipak strukturirani i planirani. Za razliku od formalnog školovanja, za koje su zaduženi kvalifikovani stručnjaci iz sfere obrazovanja i koje ima posebno osmišljene planove i programe, neformalno obrazovanje može se steći u neformalnim institucijama, čija primarna svrha ne mora biti obrazovna. To mogu biti različite kompanije, organizacije ili zajednice.

Primeri neformalnog obrazovanja su stručna osposobljavanja, kursevi i obuke, stažiranja i volontiranja itd. Neformalno obrazovanje je najčešće usmereno ka sticanju određenih znanja i veština, a namenjeno je različitim grupama ljudi. Kroz neformalne vidove edukacije mogu proći pojedinci koji nemaju kompletno formalno obrazovanje (npr. fakultet), ali i oni koji žele da svoja formalna znanja usavrše.

Neformalnim obrazovanjem mogu se steći konkretna znanja koja su tražena na tržištu rada. Da bi se ona što efikasnije prenela, fokus se stavlja na rešavanje konkretnih problema i učenje veština koje kompanije traže. Samim tim, neformalno obrazovanje olakšava put do zaposlenja, ali i kasnijeg napredovanja u karijeri.

Iako je strukturirano, neformalno obrazovanje je fleksibilnije od formalnog i moguće ga je prilagoditi određenoj ciljnoj grupi. Takođe, znanja stečena ovim putem moguće je testirati radi sticanja određenih kvalifikacija. To su najčešće međunarodno priznati sertifikati koji se prilažu kao dokazi za stečene veštine u određenoj oblasti.

Formalno i neformalno obrazovanje razlikuju se i po načinu obrade gradiva i trajanju. Neformalno obrazovanje se pre svega bavi prenošenjem konkretnog znanja u određenom vremenskom roku koji je kraći od višegodišnjeg školovanja u državnim institucijama. Na ovaj način se izlazi u susret polaznicima koji žele da što pre usvoje neophodna znanja koja će ih im pomoći da unaprede ili pokrenu profesionalnu karijeru.

Šta predstavlja informalno obrazovanje?

Pored formalnog i neformalnog, često se pominje i informalno obrazovanje. Iako deluje kao alternativni, treći put u obrazovanju, ono zapravo predstavlja deo neformalnog školovanja. Tu se pre svega misli na sticanje znanja koja utiču na način razmišljanja pojedinca.

Informalno obrazovanje, kao i neformalno, odvija se izvan tradicionalnih institucija. Može se odvijati u bilo kom stadijumu života, od ranog detinjstva do zrelog doba, kao i u različitim okruženjima (kod kuće, unutar različitih organizacija, na poslu itd.). Neki od primera informalnog obrazovanja su učenje o različitim kulturama kroz čitanje ili putovanje, usvajanje znanja kroz online tutorijale, učenje kroz iskustvo i eksperimentisanje, ali i igru i istraživanje. Informalno obrazovanje je uglavnom samousmereno. Pojedinac aktivno traži nove prilike za sticanje znanja – odnosno, ona mu nisu nametnuta.

Sticanjem novih saznanja, moguće je proširiti vidike kako bi se kvalitetnije sagledali načini ponašanja i obrazovali stavovi o svetu oko nas. Informalno obrazovanje predstavlja, pre svega, sticanje iskustva kroz učestvovanje u događajima, ali i informisanjem i sticanjem stava o određenim socijalno-ekonomskim pojavama.

Samim tim, informalna znanja su veoma važna za uspešno poslovanje. Uz ova saznanja pojedinac će bolje razumeti svoje okruženje i biće u mogućnosti da prepozna poslovne prilike, ali i izazove. Naime, dobra informisanost je ključna jer se dobija uvid u širi kontekst, što su znanja koja se ne mogu steći putem formalnog obrazovanja. Zato se za informalno obrazovanje često kaže da je ono neprekidno, pa samim tim predstavlja deo neformalnog obrazovanja koje traje tokom celog života.

Značaj neformalnog obrazovanja

Neosporno je da je formalno obrazovanje važno, a njegove pojedine etape (osnovna škola) predstavljaju i zakonsku obavezu. Međutim, prolazak kroz sve stadijume formalnog školovanja (osnovna škola / srednja škola / fakultet) danas nije garancija zaposlenja. Nije redak slučaj da postoji raskorak između školovanog kadra i potreba tržišta. Nije relevantno da li pojedinac ima diplomu određene visokoškolske ustanove, ukoliko za taj profil nema dostupnih radnih mesta.

Pored toga, problem može biti i u samom znanju i veštinama stečenim kroz formalno obrazovanje. Pojedini programi na fakultetima više se baziraju na teoriji, dok se manje pažnje posvećuje primeni ovih znanja u praksi. Takođe, dinamika svake industrije je različita. Pojedinac koji želi da ostane konkurentan na tržištu rada mora da prati razvoj i novitete koji se pojavljuju u njegovoj oblasti rada.

Uzimajući u obzir prethodno navedene činjenice, neformalno obrazovanje pokazuje se kao rešenje za veći deo problema koji se mogu javiti. Najpre, ukoliko na tržištu rada ne postoje poslovi za koje se pojedinac školovao, neformalno obrazovanje pruža mogućnost prekvalifikacije.

S druge strane, ukoliko se određena oblast za koju je osoba zainteresovana ne obrađuje na visokoškolskim ustanovama, neophodna znanja i veštine mogu se steći neformalnim vidovima edukacije. Naime, neformalno školovanje brže prepoznaje profesionalne potrebe i reaguje u skladu sa stanjem na tržištu. Tako je moguće postati, na primer, online PR manager, što je relativno mlada profesija.

Važno je naglasiti da neformalno obrazovanje nije vezano za određeni uzrast. Drugim rečima, nikada nije kasno da se steknu nove veštine koje će unaprediti ili u potpunosti promeniti nečiju karijeru. Usavršavanje je želja i potreba velikog broja ne samo početnika u poslu već i iskusnih profesionalaca koji žele dalje da napreduju.

Kako doći do neformalnog obrazovanja?

Da biste znali za koji vid obrazovanja da se odlučite, potrebno je da definišete svoju buduću karijeru. Šta je to čime želite da se bavite, da li želite da radite u kompaniji ili kao freelancer, koliku zaradu priželjkujete itd. Na osnovu tih parametara biće vam jasnije da li ćete se odlučiti za klasično obrazovanje, neformalnu varijantu ili kombinaciju ova dva načina školovanja.

Kome je potrebno neformalno obrazovanje?

Globalni biznis konstantno evoluira, zbog čega je znanje postalo resurs koji se izuzetno ceni. Usled toga, seminari, kursevi i obuke su neophodni za svakog ambicioznog biznismena. U većini situacija, formalno i neformalno obrazovanje su razdvojeni. Međutim, nakon formalnog školovanja često se javlja potreba za dodatnim veštinama koje je moguće steći kroz institucije neformalnog tipa.

Dobra vest je što je neformalno školstvo pogodno za sve koji žele da steknu nove veštine, bez obzira na predznanja. To znači da polaznici mogu biti iskusni profesionalci, ali i srednjoškolci, studenti ili nezaposleni koji su se odlučili za prekvalifikaciju.

Kako na najefikasniji način doći do novih veština?

I formalno i neformalno obrazovanje imaju svoje nedostatke i prednosti. Odluka o načinu školovanja zavisi od različitih faktora, pa je tako negde najbolje dopuniti klasično obrazovanje kroz seminare ili kurseve. S druge strane, za bavljenje modernim zanimanjima iz, na primer, oblasti digitalnog marketinga, neformalno obrazovanje može biti ključno.

Generalno gledano, veštine koje traže savremene profesije, poput copywritera, moguće je naučiti pre svega pomoću neformalnog načina školovanja. Pored toga, IT sektor se zbog brzog razvoja takođe dosta oslanja na kadrove koji su znanja stekli kroz neformalne institucije. Naime, za programere, administratore mreža i web dizajnere je veoma važno da znanja steknu radom na konkretnim projektima, oslanjajući se na predavače koji se uspešno bave ovim poslovima.

Neformalno obrazovanje je dostupno u različitim oblicima, kako kroz tradicionalnu nastavu tako i online. Danas, mnoge ustanove neformalnog tipa nude opciju učenje na daljinu. Materijali (predavanja, testovi, materijali za učenje…) dostupni su online, zbog čega je moguće školovati se od kuće, u bilo koje vreme. Naravno, klasičan način predavanja je zastupljen i kod neformalnog školovanja za sve koji preferiraju direktnu nastavu u učionicama ili na seminarima.

Neformalno obrazovanje može, ali i ne mora da bude zvanično standardizovano. Ipak, kada govorimo o ozbiljnim institucijama kao što je BusinessAcademy, one su većinski u određenom sistemu koji garantuje kvalitet nastave i kredibilitet sertifikata koji se stiču. To je izuzetno važna stavka, jer je upravo pitanje verodostojnosti određenih programa i nedostatka garancije kvaliteta glavni razlog zašto neko odustaje od upisa na neki program neformalnog obrazovanja.

Znanja koja unapređuju karijeru

Danas je na tržištu rada dostupan veliki broj različitih poslova. Za neka zanimanja potrebno je steći kvalifikacije i diplomu formalnih institucija, dok za druga ovaj vid obrazovanja nije neophodan.

Međutim, neformalni vidovi edukacije namenjeni su svima. Čak i nakon školovanja, vaše usavršavanje će se nastaviti kroz praksu u nekoj kompaniji ili pohađanje seminara iz oblasti koje vas interesuju. Ovakav pristup učenju i profesionalnom radu predstavlja odličan put do uspeha u karijeri i brzog napredovanja.