Stekni najcenjeniji poslovni sertifikat!

Volontiranje: korak bliže željenom poslu

Da li treba volontirati? Sigurno ste imali priliku da čujete da je neko dobio posao zahvaljujući svom volonterskom angažovanju ili da mu je to volontersko iskustvo pomoglo da pronađe posao? Ma koliko volontiranje ili rad bez naknade može nekome izgledati besmisleno, ono to zapravo nije.

Volontiranje predstavlja rad ili obavljanje određenih aktivnosti od društvenog značaja. Ovakav rad ne podrazumeva novčanu nadoknadu u vidu plate ili honorara, već besplatan lični angažman za određenu poslovnu organizaciju.

Koristi koje volonterski rad može da pruži jesu višestruke, i to ne samo za organizaciju koja ne plaća usluge volontera već i za volontera koji stiče određena iskustva. Ukoliko ne verujete i ne vidite dobru stranu volonterskog angažovanja, ovim tekstom pokušaćemo da vas uverimo u suprotno.

Volontiranje kao radno iskustvo

Šta je volontiranje? 

Volontiranje je najjednostavnije rečeno dobrovoljan rad bez nadoknade tokom određenog vremenskog perioda. Period volonterskog angažmana definisan je određenim ugovorom, o kom će nešto kasnije biti više reči. Cilj volonterskog rada može biti neki rad za opšte dobro društva, ali nikako profit. Primera radi, setimo se vanrednih situacija usled zemljotresa, požara ili vremenskih nepogoda, kada se dobrovoljno prijavljuju ljudi koji žele pomoći u ovakvim situacijama. Zato je volontiranje pogrešno shvatati samo kao praksu ili probni rad u poslovnim organizacijama.

Nisu sve kompanije raspoložene da angažuju ljude bez iskustva iako bi se na njihovim poslovima mladi mogli učiti, vežbati ili sticati poslovnu kulturu. U neku ruku može se reći da je stepen „nelagode” koju kompanija može da ima ukoliko angažuje volontere jednak stepenu „besmisla” neplaćenog rada. Kada se ovako postave stvari, onda je valjda jasno da loša reputacija usled tuđeg neznanja i neiskustva može jednu organizaciju da košta mnogo više od par mesečnih plata zaposlenog radnika.

Ipak, ako je zbog novca, volontiranje svakako ne bi trebalo da bude na lošem glasu. A evo i zašto je dobro volontirati.

Volontiranje mladih kao prvo radno iskustvo 

Ako ste se ikada zapitali kako se dolazi do posla u prestižnim kompanijama, jedan od odgovora mogao bi da glasi: tako što ste uspeli da se nametnete svojim iskustvom i veštinama, koje sigurno niste stekli dobrim prosekom na studijama. Brojni su primeri uspešnih poslovnih ljudi koji su svoje prvo radno mesto dobili zahvaljujući bogatom radnom iskustvu (najčešće neplaćenom) još tokom studija.

Radno iskustvo bez radnog staža poslodavci znaju da cene i često takvim kandidatima daju prednost prilikom konkurisanja za posao. Iskustvo i preporuke jesu prednost prilikom traženja plaćenog posla, a dobri poslovi se najlakše dobijaju ukoliko se ima šta ponuditi budućim pretpostavljenima. Dakle, volontiranje svakako jeste jedan od izbora koji može biti od pomoći i veliki plus prilikom kreiranja karijernog puta.

Prvi poslovi mladih mogu biti i honorarni, ipak nisu svi imali sreću da iskustvo stiču uz novčanu nadoknadu. Odnos prema poslovnim obavezama, poslovna kultura i navike najčešće se postepeno stiču zahvaljujući angažovanju na određenim privremenim poslovima. Zato, kada se ukaže prilika za određeni radni angažman, nju ne bi trebalo odbiti. Nikad se ne zna koga možete sresti, upoznati i kuda vas poslovne prilike i mogućnosti mogu odvesti.

A kako poslodavci gledaju na volonterski rad? Većina poslodavaca zna da ceni besplatan angažman. Poslodavci volontiranje prepoznaju kao nečije dodatno zalaganje, požrtvovanost i signal za određeni stepen profesionalizma koji može da ima mlad, mada ne i potpuno neiskusan čovek. Dobro je kada se, kao dokaz o stečenom radnom iskustvu, može priložiti neko pismo preporuke, potvrda o volontiranju ili navesti reference u CV-ju, u kojima će pisati konkretni poslovi ili projekti na kojima se sticalo iskustvo i gradila radna disciplina.

Studenti kao volonteri

Kako se nalaze volonterski poslovi? 

Vrlo često i same kompanije finansiraju neprofitne projekte koji imaju za cilj da plasiraju ili proizvedu neko opšte dobro. Na internetu postoje brojni konkursi za mlade kojima se nudi ovakav vid poslovnog angažmana. On obično predstavlja kratkotrajnu aktivnost za određene potrebe radne organizacije ili čak rad na konkretnom projektu tokom kraćeg vremenskog perioda. To su obično oglasi za volontiranje namenjeni mladima do 30 godina starosti, to jest srednjoškolcima i studentima.

Volonterski rad može biti shvaćen i kao rad na dobrovoljnoj osnovi. Mladi koji volontiraju najčešće se odlučuju za oblasti koje su im bliske, pri čemu dobijaju priliku da uče nove veštine i rešavaju brojne poslovne situacije koje im mogu poslužiti na njihovom karijernom putu. Zbog toga se volonterski rad ili dobrovoljan rad sa pravom smatra vrednijim od bilo kakvog honorara.

Mada su još uvek na početku profesionalnog opredeljenja, i srednjoškolci i studenti u jednom trenutku biće u prilici do donesu važne odluke koje mogu oblikovati njihove živote, te i najmanje iskustvo može biti veoma dragoceno.

Neki od načina kako doći do volonterskog posla tokom studija (a da to nije volontiranje u Beogradu ili nekom drugom gradu Srbije) jesu brojni programi razmene studenata, na kojima mladi mogu steći bogato iskustvo rada na različitim poslovima u inostranstvu. Studijska putovanja ovog tipa pružaju mnogo više koristi od mesečne zarade koja se može ostvariti u nekoj firmi. Neke od koristi su i upoznavanje sa drugim kulturama i zemljama, poslovnom klimom, praksom, usavršavanje stranog jezika i obavljanje poslova u oblasti za koju se volonter školuje i, konačno, dodavanje reference u CV, iz koje se može zaključiti da je reč o kvalitetnom kandidatu koji svoja znanja može iskoristiti i primeniti u poslovnim situacijama.

Ovakvi studentski programi obično su finansirani od strane međunarodnih neprofitnih organizacija i nude volontiranje u inostranstvu. Student se može prijaviti da radi u određenoj poslovnoj kompaniji ili da se bavi humanitarnim radom. Obično je reč o studentskom putovanju koje traje oko 3 meseca. Ovakvo putovanje je za mnoge jedinstvena prilika da borave u stranoj zemlji, da steknu dodatne veštine i dođu do samopouzdanja, neophodnog za dalji rad.

Život u drugoj zemlji, uz nova iskustva i poslovne prilike u skladu sa oblastima studija, neki su od glavnih razloga zašto se studenti odlučuju na ovakav vid volontiranja. Ipak, treba istaći da ovakvo volontiranje za studente nije potpuno neplaćeno. Postoje određene nadoknade koje se isplaćuju, a one se tiču obezbeđenog smeštaja i hrane, a u slučaju dužeg boravka, čak i skromnog iznosa za džeparac.

Volontiranje, iako je bazirano na dobrovoljnoj osnovi, bez nadoknade, nikako nije neozbiljno ophođenje prema radnim obavezama. Volonterski rad obuhvata brojne obaveze koje treba da se ozbiljno i savesno izvrše. Sve što se tom prilikom nauči ili usvoji može biti itekako korisno i primenjivo na kasnijem profesionalnom putu.

Pre nego što se bliže upoznate sa volonterskim poslovima koji se nude na tržištu rada ili sa studentskim programima različitih studentskih organizacija, dobro bi bilo da se bliže uputite u određene zakonske regulative koji se tiču volonterskog rada.

Volontiranjem do poslovnih prilika

Zakon o volontiranju ili šta volonteri treba da znaju 

Ako ste se odlučili da želite da volontirate, trebalo bi da znate da postoje određena pravila volontiranja koja definišu šta sve nije volonterski rad. Drugim rečima, pod volontiranjem ne spada: vreme provedeno na stručnom osposobljavanju i usavršavanju ili na radu bez zasnivanja radnog odnosa, rad van radnog odnosa, rad preko kog se pružaju usluge, rad koji je posledica izvršavanja sudskih, prekršajnih i drugih odluka nadležnih organa, obavljanje humanitarnih poslova za Crveni krst, obavljanje usluga ili aktivnosti koje su povezane sa porodičnim, prijateljskim ili susedskim odnosima, rad u političkim strankama, sindikatima i drugim udruženjima ili obavljanje poslova od opšteg interesa ili za dobro trećeg lica.

Iako volonter nije zaposlen, on ipak ima određena prava. Poslodavac koji angažuje volontera u obavezi je da pruži osnovne uslove za rad, a ponekad je potrebno i da obezbedi nadoknadu za putne troškove, smeštaj i ishranu. Zakon Srbije propisuje čak i da volonter može dobiti određeni džeparac od poslodavca, ali isključivo u slučajevima dužeg angažmana. Tada bi trebalo da poslodavac isplati novčanu nadoknadu u visini od 30% od neto iznosa minimalne mesečne zarade. Naravno, ovakav vid finansiranja nije obavezan i zavisi isključivo od dogovora sa poslodavcem oko uslova rada, koji se preciznije definišu ugovorom o volontiranju.

U ugovornoj obavezi, na koju volonter polaže pravo, trebalo bi da bude navedeno šta će volonter raditi i u kom trajanju. Volonter može tražiti i pismeno obaveštenje o poslovima i aktivnostima koje ga očekuju i koje će ga obavezati da poštuje zakon i da izvršava obaveze koje su pred njega date.

Nakon volontiranja svaki volonter ima pravo da dobije zvanični dokument kojim se dokazuje da je sticao iskustvo na određenim poslovima u određenoj poslovnoj organizaciji. Ponekad se uz ovaj pisani dokument, ukoliko je volonterski period uspešno okončan, a sam volonter ostavio dobar utisak, može dobiti i pismo preporuke, potpisano i pečatirano od strane odgovornog lica poslovne organizacije.

Na taj način obezbeđuje se izuzetno važan dokument, koji ima posebnu vrednost na tržištu rada. U trenutku napredovanja u karijeri, ako već nije i sada, postaće mnogo jasnije koliko ove preporuke, uz diplome i sertifikate, mogu pomoći u dostizanju boljeg i kvalitetnijeg posla.

Zašto da poslodavac angažuje volontere? 

Iako se na prvi pogled može učiniti potpuno razumnim da se jedna radna organizacija odluči na angažman radnika bez novčane nadonade, to ponekad nije najbolje, niti potpuno besplatno rešenje po kompaniju. Recimo samo da jedna kompanija svoju reputaciju i ugled u poslovnom svetu gradi dugi niz godina, a dovoljna je jedna greška nespretnog početnika da bi se takva slika urušila. Pa dakle, zašto bi neko „novajliji” volonteru poželeo da pruži priliku?

Firme koje angažuju volontere u ovakvoj poslovnoj praksi pronalaze dobru PR aktivnost, jer se u javnosti predstavljaju kao društveno odgovorne radne organizacije. U nekim zemljama ovakav odnos prema nezaposlenima podrazumeva čak niži porez.

Angažovanje mladih ljudi na volonterskim poslovima u ime kompanije može se shvatiti i kao čin kojim se jača brend i gradi dobar imidž kompanije. Međutim, to nije sve. Kompanije preko projekata na kojima rade volonteri dobijaju jasan uvid o budućem kadru kom bi trebalo ponuditi stalan posao. U ovakvim situacijama kompanija obično ne traga za iskusnim radnikom, već za pouzdanim i vernim kadrom, koji će svoj entuzijazam usmeriti ka ostvarivanju poslovnih uspeha.

Volonterska saglasnost

Šta poslodavac treba da zna o volontiranju mladih

U zakonskim aktima postoje jasno opisane situacije kada je moguće raditi bez nadoknade. U slučaju volontiranja treba znati da nije dozvoljeno angažovati radnike bez novčane nadoknade ako posao volontera donosi profit kompaniji. Drugim rečima, kompanija može da angažuje volontera, ali ne sme da zarađuje od njegovog rada. Izuzetak u ovom slučaju može biti zarada kompanije ostvarena od strane volontera koja odlazi u humanitarne svrhe.

Ovakvom zakonskom regulativom dobrovoljni radnici ili volonteri štite se od zloupotreba, a kršenje ovih direktiva zakona tretira se kao poslovanje na crno. Nijedna kompanija ili poslovna organizacija ne sme da angažuje radnu snagu bez novčane nadoknade, osim ukoliko je posao za koji se angažuju volonteri od opšteg interesa.

U slučaju organizovanja volonterskog rada organizator je u obavezi da pruži jasan program volontiranja, neophodne besplatne obuke i da vodi evidenciju angažmana volontera. Zakon o volontiranju obavezuje ga, pored toga, i da obezbedi volonteru sve uslove za bezbedan i zdrav boravak na poslu, da izda potvrdu o volontiranju, da obezbedi sredstva za obavljanje posla, kao i da se postara oko tajnosti ličnih podataka volontera.

U ovakav vid radnog angažmana mogu biti uključena čak i maloletna lica (odnosno postoji i volontiranje za srednjoškolce), a to je moguće samo uz saglasnost roditelja.

Ugovor o volontiranju 

Poput svakog drugog posla i volonterski rad trebalo bi da bude precizno definisan ugovornim dokumentom o volontiranju. Ovaj ugovor nema univerzalan izgled, te se može razlikovati u različitim poslovnim organizacijama. Ugovor se kreira bez obzira na dužinu angažmana volontera, a sam angažman može biti prekinut kad god volonter to zatraži. U slučaju da volonter želi da prestane sa volonterskim radom, zakon ga štiti, te ima svu slobodu da prestane da radi bez nadoknade onda kada on to poželi. Za razliku od volontera, organizator volonterskog posla ne poseduje veću fleksibilnost. Raskid ugovora sa volonterom moguć je jedino ako je završena planirana aktivnost, ako ne postoje mogućnosti daljeg organizovanja volonterskih aktivnosti, ako nisu ispunjene dogovorene obaveze volontera ili zbog nedoličnog ponašanja.

Volontiranje donosi ličnu satisfakciju koja pre svega asocira na plemenite aktivnosti koje dobrovoljac ili onaj koji volontira može pružiti svojoj zajednici. S druge strane, plemenitost volontiranja ogleda se i u dobrovoljnoj osnovi kompanije koja želi i otvorena je da u svojim poslovnim redovima pomeša dugogodišnja iskustva svojih radnika sa mladim entuzijazmom volontera.

 

Poslovna veština koja garantuje visoku zaradu

Spremili smo dokument sa opisom i savetima u primeni poslovne veštine koja Vam garantuje visoku zaradu, bez obzira na to čime se bavite. Da preuzmete izveštaj, kliknite ovde.

Donesite odluku: Upisni rok je otvoren!

Da saznate sve o upisu, kliknite ovde.