BusinessAcademy je pravi izbor za unapređenje vaše karijere. Prijavite se!

Kurs Funkcije menadžmenta

Menadžment predstavlja uspešnost raspolaganja ograničenim resursima ili sredstvima, odnosno sposobnost obavljanja određenog posla. U poslovnom sistemu cilj menadžmenta je da se sa što manjim ulaganjem elemenata proizvodnje ostvare što veći rezultati, a ovi ciljevi mogu se postići aktivnostima efikasnog menadžmenta. Menadžment kao posebna funkcija u preduzeću razlikuje se od ostalih poslovnih funkcija iz razloga što njegove aktivnosti možemo pronaći i u nabavci, proizvodnji, prodaji itd.

Funkcije menadžmenta su ključne aktivnosti koje definišu proces menadžmenta i delovanje menadžera u poslovnom procesu i okolini preduzeća. Svaki uspešan menadžer treba da zna da pravilno sprovede planiranje, organizovanje, upravljanje ljudskim resursima, vođenje i kontrolu. Adekvatno odrađeno planiranje je temelj za sve ostale navedene funkcije, međutim, to ne znači da su one manje bitne. Za organizaciju je ključno da ima menadžere koji su sposobni da uspostave dobre odnose među ljudima unutar organizacije, da ih motivišu, da prepoznaju promene u okruženju i shodno tim promenama navedu svoje ljude da im se prilagode.  

Međutim, ono što je krucijalno u poslu svakog dobrog menadžera jeste odlučivanje. Ono se provlači kroz svaki poslovni proces i kroz svaki hijerarhijski nivo. Odluke se donose svakodnevno u skladu sa potrebama organizacije. Upravo će ovaj kurs polaznicima pomoći da bolje shvate taj proces i saznaju kako da ga što kvalitetnije sprovedu.

Zanima vas ovaj kurs? Neki od BusinessAcademy programa na kojima ga možete pohađati su: Cambridge poslovni program i Strategijski i operativni menadžment.

Opis i cilj kursa Funkcije menadžmenta

Kurs se sastoji iz dva modula. Prvi modul je posvećen funkcijama menadžmenta sa stanovišta menadžmenta kao procesa upravljanja organizacijom. U ovom modulu se nastavne jedinice odnose na planiranje, organizovanje, upravljanje ljudima, vođenje i kontrolu. Predstavićemo faze procesa planiranja i vrste planova koje menadžeri mogu koristiti. Definisaćemo osnovne principe organizovanja koje je potrebno da zaposleni ispoštuju kako bi organizacioni sistem bio na visokom nivou. Takođe ćemo reći više i o tipovima organizacione strukture, kao što su linijska, funkcionalno-linijska, linijsko-štabna, funkcionalna, diviziona, i tako dalje. 

Na kraju modula polaznici imaju zadatak da se stave u ulogu menadžera, opišu svoje aktivnosti, naprave svoj plan rada, kao i da predstave strukturu organizacije. Drugi modul je posvećen menadžerskom odlučivanju i sistemima koji ovaj proces podržavaju. Opisani su upravljački informacioni sistemi i dati primeri softvera koji mogu poboljšati poslovanje. U ovom modulu polaznici imaju zadatak da definišu odluke koje donose, kao i informacioni sistem koji će im poboljšati ovaj proces.

Cilj kursa Funkcije menadžmenta je da se polaznici upoznaju sa osnovnim funkcijama menadžmenta kroz primere i dobijanje smernica za uspešno upravljanje potprocesima menadžmenta. Polaznike očekuje detaljnije upoznavanje sa pravilima izrade plana, principima organizovanja poslovanja i načinima za uvođenje procesa kontrole u organizaciju. Polaznicima će biti predstavljeno na koje načine će sa menadžerskog aspekta upravljati ljudima u organizaciji i na koje načine ih mogu motivisati i biti im vođa sa liderskim sposobnostima.

Upoznavanje sa procesom odlučivanja i sistemima koji podržavaju ovaj proces je još jedan od ciljeva kursa. Po završetku kursa polaznici će znati koje su osnovne funkcije menadžmenta i koje procese bi trebalo da obavljaju da bi bili kvalitetni menadžeri. Polaznici koji uspešno kompletiraju kurs biće u stanju da podignu kvalitet upravljanja svojom organizacijom (uvođenjem organizacione strukture, planova i informacionih sistema). Polaznici će umeti da naprave plan i organizacionu strukturu na osnovu opisa poslova i odgovornosti.

Kurs Funkcije menadžmenta odgovoriće vam na sledeća pitanja:

Koji su osnovni aspekti menadžmenta?

Menadžment možemo posmatrati kao proces, grupu ljudi i naučnu disciplinu. Ako menadžment posmatramo kao proces upravljanja određenim poslovima, projektima ili organizacionim sistemima radi efikasnijeg postizanja postavljenih ciljeva, onda možemo identifikovati više potprocesa u tom procesu, kao što su: planiranje, organizovanje, upravljanje ljudskim resursima, vođenje i kontrola. Menadžment kao grupa ljudi bavi se izvršavanjem poslova i zadataka koje obavljaju zaposleni u nekoj organizaciji. U tom smislu menadžment se tretira kao grupa ljudi sa ovlašćenjem da upravlja realizacijom planiranih poslova u organizaciji. Ključna tačka u ovom pristupu jeste identifikovanje i određivanje ljudi koji će biti nosioci ovlašćenja u upravljanju poslovima. Menadžment kao naučna disciplina ima multidisciplinarni karakter i njegov osnovni predmet istraživanja jeste problematika upravljanja poslovima, projektima i organizacionim i društvenim sistemima. Menadžment kao naučna disciplina bavi se i izučavanjem menadžmenta kao procesa, ali i izučavanjem menadžmenta kao grupe ljudi koja upravlja i izučavanjem problema u procesu upravljanja.

Koji su osnovni principi organizovanja?

U literaturi su definisani različiti stilovi vođenja koji se mogu svrstati u dve osnovne grupe. Prva grupa su tradicionalni stilovi vođenja, dok u drugu spadaju savremeni. 

Tradicionalni stilovi vođenja su:

  • Princip jedinstva komandovanja, koji podrazumeva da svaki zaposleni prima naređenja od samo jednog rukovodioca i po kome postoji samo jedan šef za svako radno mesto.
  • Princip jedinstva ciljeva, koji podrazumeva da bi svi zaposleni trebalo da rade na ostvarenju istih ciljeva organizacije.
  • Princip raspona komandovanja, koji podrazumeva da je potrebno odrediti prihvatljiv broj zaposlenih kojima može rukovoditi jedan šef.
  • Princip hijerarhije, koji podrazumeva da je potrebno da postoji određeni red kojim se regulišu nadležnosti u organizaciji.
  • Princip centralizacije, koji podrazumeva da na svakom stepenu hijerarhijske lestvice postoji određeni rukovodilac koji ima sva prava u pogledu rukovođenja.
  • Princip autoriteta, koji podrazumeva da osobina svakog rukovodioca treba da bude autoritet.
  • patrijarhalni – neograničena vlast rukovodioca sa jedne strane i velika odgovornost i briga za saradnike sa druge strane;
  • harizmatski – posebna harizmatska svojstva menadžera, neograničena vlast, ograničena briga za saradnike;
  • autokratski – izražena hijerarhija u organizovanju, komunikaciji i odlučivanju;
  • birokratski – sličan je autokratskom, s tom razlikom što autokratu u ovom stilu zamenjuje sistem čvrstih pravila.

Savremeni stilovi vođenja su:

  • demokratski ili participativni – podrazumevaju uključivanje svih zaposlenih u proces donošenja odluke, planiranja i drugih upravljačkih procesa;
  • lese fer – ovaj stil u prevodu znači „pustite da ide kako ide” i on se primenjuje u oblasti projektantskih i drugih stručnih radnih timova ili u komunikaciji sa okruženjem gde je realnost promenljiva u svakom trenutku, pa se tim mora usklađivati sa tim promenama.

Šta predstavlja upravljanje ljudskim resursima i koje aktivnosti ono obuhvata?

Upravljanje ljudskim resursima predstavlja upravljački proces u kome se zaposleni postavljaju na radna mesta koja su definisana u organizacionoj strukturi radi obavljanja poslova koji su im dodeljeni. Tek se uvođenjem ljudskih resursa u organizacionu strukturu omogućava ispunjenje planiranih ciljeva i zadataka, jer bez ljudi nema ni upravljanja, a samim tim ni planiranja, niti organizovanja. Upravljanje ljudskim resursima kao upravljački proces obuhvata sledeće osnovne aktivnosti:

  • utvrđivanje potreba za ljudskim resursima;
  • pronalaženje ljudskih resursa;
  • odabiranje i prijem kandidata;
  • obuku ljudskih resursa;
  • ocenu rada i nagrađivanje zaposlenih;
  • napredovanje i razvoj ljudskih resursa.

Do ovog procesa najčešće dolazi kada se formira nova organizacija i stvori potreba za novim ljudskim resursima ili u slučaju kada se utvrdi potreba za novim ljuskim resursima u već postojećoj organizaciji zbog uvođenja novih radnih mesta ili povećanja obima poslovanja.

Koji stilovi vođenja zaposlenih postoje?

U literaturi su definisani različiti stilovi vođenja, koji se mogu svrstati u dve osnovne grupe. Prva grupa su tradicionalni stilovi vođenja, dok u drugu spadaju savremeni. 

Tradicionalni stilovi vođenja su:

  • patrijarhalni – neograničena vlast rukovodioca sa jedne strane i velika odgovornost i briga za saradnike sa druge strane;
  • harizmatski – posebna harizmatska svojstva menadžera, neograničena vlast, ograničena briga za saradnike;
  • autokratski – izražena hijerarhija u organizovanju, komunikaciji i odlučivanju;
  • birokratski – sličan je autokratskom, s tom razlikom što autokratu u ovom stilu zamenjuje sistem čvrstih pravila.

Savremeni stilovi vođenja su:

  • demokratski ili participativni – podrazumevaju uključivanje svih zaposlenih u proces donošenja odluke, planiranja i drugih upravljačkih procesa;
  • lese fer – ovaj stil u prevodu znači „pustite da ide kako ide” i on se primenjuje u oblasti projektantskih i drugih stručnih radnih timova ili u komunikaciji sa okruženjem u kome je realnost promenljiva u svakom trenutku, pa se tim mora usklađivati sa tim promenama.

Koji je cilj planiranja u procesu menadžmenta i šta on obuhvata?

Osnovni cilj procesa planiranja je smanjenje neizvesnosti i rizika koje donose neke buduće aktivnosti i događaji. Planiranje je menadžerska funkcija putem koje se vrše izbor, nabavka, korišćenje i zamena resursa u organizaciji. Proces planiranja se vrši kontinuirano i obuhvata donošenje planskih odluka i utvrđivanje upravljačkih mera radi ostvarivanja ciljeva organizacije. On omogućava menadžmentu da sagleda prilike u okruženju, pogotovo na tržištu na kome obavlja poslovanje. 

Planiranje obuhvata dva bitna elementa. Prvi je poslovanje organizacije koje podrazumeva planiranje ciljeva i zadataka, uslova za njihovo ostvarivanje i određivanje izvršilaca pojedinih zadataka. Drugi je vreme za koje se donose planske odluke i koje predstavlja dimenziju putem koje se određuje budućnost poslovanja. Ona može biti predvidljiva i nepredvidljiva, a zavisi od ciljeva organizacije koji se utvrđuju na kraći ili duži rok.

Šta predstavlja koncept balansiranog merenja perfomansi?

Koncept balansiranog merenja performansi (Balance Scorecard – BSC) bazira se na stanovištu da je strategija jedini logičan fokus za programe upravljanja performansama. 

Model BSC kombinuje finansijske i nefinansijske mere u jedinstven sistem kako bi menadžerima obezbedio potpune i relevantne informacije o aktivnostima kojima upravljaju. Osnovna karakteristika ove metode jeste da je racionalna i rentabilna, jer prati optimalan broj ključnih karakteristika čiji izbor je proistekao iz vizije i strategije preduzeća. Prednost ovog modela ogleda se prvenstveno u tome što se ne gubi vreme na merenje svega što se kreće, što je karakteristično za neke druge metode. BSC obezbeđuje da se vizija i strategija prevedu u sistem konkretnih ciljeva i merila, čija se realizacija sistemski prati i meri.

Kako se odluke mogu podeliti sa aspekta njihove važnosti?

  • Strategijske odluke – donose velike efekte koji su rezultat samo jednog odlučivanja. Odluka o izgradnji novog pogona ili o diverzifikaciji programa proizvodnje predstavlja strategijsku odluku. Strategijskim odlukama se definišu dugoročni ciljevi i strategije. Karakteristika ovih odluka je nesigurnost, jer su u pitanju dalekosežni problemi.
  • Taktičke odluke – donose manje rezultate, i to kroz niz odluka. Taktičku odluku predstavlja odluka o izboru proizvodnog plana, odluka o uvođenju novog sistema planiranja ili novih organizacionih propisa. Ovakve odluke donosi menadžment srednjeg nivoa i jednostavnije su od strategijskih.
  • Operativne odluke, isto kao i taktičke, donose manje rezultate kroz niz odluka koje u procesu odlučivanja imaju ponavljajući karakter. Svakodnevne odluke o proizvodnji koje se donose u realizaciji operativnog plana proizvodnje predstavljaju operativne odluke. Odnose se na probleme rutinske prirode i njima se uglavnom bave na nižem nivou hijerarhije.

Plan i program predavanja

Modul 1 – Menadžment kao proces

  • Razvoj funkcije menadžmenta
  • Planiranje
  • Organizovanje
  • Upravljanje ljudskim resursima
  • Vođenje
  • Kontrola

Modul 2 – Odlučivanje i podrška pri odlučivanju

  • Odlučivanje
  • Informacioni sistemi za podršku odlučivivanju

 

Poslovna veština koja garantuje visoku zaradu

Spremili smo dokument sa opisom i savetima u primeni poslovne veštine koja Vam garantuje visoku zaradu, bez obzira na to čime se bavite. Da preuzmete izveštaj, kliknite ovde.

Donesite odluku: Upisni rok je otvoren!

Da saznate sve o upisu, kliknite ovde.