Stekni najcenjeniji poslovni sertifikat!

Kurs Upravljanje konfliktima

Svaka organizacija podrazumeva svesno udruživanje ljudi koji imaju isti cilj – da odgovarajućim sredstvima ispune određene poslovne zadatke, s najmanjim mogućim naporom, na bilo kojem području društvenog života. Bilo koja organizacija, da bi ostvarila željeni cilj, treba da ima i odgovarajuća sredstva, kao što su materijalna sredstva, i, naravno, ljude – bez kojih nije moguće postići nijedan cilj organizacije. 

Kako organizacija raste i razvija se, tako češće nastaju određeni izazovi koji ne moraju nužno biti negativni, ukoliko se primeni pravi način za upravljanje konfliktima. Ciljevi organizacije trebalo bi da se ostvaruju s najmanjim mogućim naporom – treba pronaći najbolji način i rešenje u smislu efikasnosti i efektivnosti. Konflikti su sastavni i neizbežni deo života svake organizacije, ali i korisni, sve dok su pod kontrolom. Interesi i potrebe ljudi su vrlo različiti kako u privatnom životu, tako i u poslovnom. 

U organizaciji su konflikti zbog različitih interesa neizbežni, pa su i broj i intenzitet sukoba ponekad dosta visoki. Uspešno rešavanje sukoba je zapravo veština bez koje će menadžer teško uspeti na poslu. Teorijskom analizom pokazalo se da je pravilno upravljanje konfliktima vrlo važno za svaku organizaciju, jer doprinosi povećanju produktivnosti, ostvarivanju ciljeva, izvršavanju zadataka, a samim tim i povećanju ugleda i uspešnosti poslovanja preduzeća.

Zanima vas ovaj kurs? Neki od BusinessAcademy programa na kojima ga možete pohađati su: Strategijski i operativni menadžment.

Opis i cilj kursa Upravljanje konfliktima

Kurs Upravljanje konfliktima govori o vrstama konflikata u organizaciji i timovima, na koje načine možete njima upravljati i koje posledice, pozitivne i negativne, oni mogu imati po organizaciju. Kurs se bavi mogućim uzrocima nastanka konflikata, različitim vrstama konflikata, kao i koracima u strategiji njihovog prevladavanja. Govori o različitim načinima rešavanja sukoba – davanje ustupaka, medijacija i slično. Zatim, opisuje faze u rešavanju konflikata. 

Važan aspekt svakog konflikta je i uticaj stresa, emocija generalno, na proces njegovog rešavanja, što utiče na lično blagostanje i dobrobit, a to nas dovodi i do analize ponašanja osoba u dve osnovne dimenzije u konfliktnim situacijama (asertivnost i kooperativnost). Kurs nudi i pet stilova upravljanja konfliktima Tomasa i Kilmana, stručnjaka u oblasti menadžmenta projekata, a to su: Competing, Collaborating, Compromising, Avoiding i Accommodating

Jedan deo kursa posvećen je i važnoj ulozi menadžera u postupku rešavanja konflikata, važnosti sprovođenja određenih pravila u timu i prepoznavanja najčešćih vrsta konflikata u određenom sektoru ili organizaciji. Na kraju, kurs objašnjava win-win pregovore i saradnju, i upravljanje konfliktima na osnovu njih. Objašnjava pozitivne i negativne konflikte, kao i BATNA (Best Alternative to a Negotiated Agreement) pregovore, koji predstavljaju rezervnu opciju, ukoliko ne dođe do dogovora sa suprotnom stranom. 

Cilj kursa je da naučite da prepoznajete konflikte, kako biste bili spremniji da njima upravljate, odnosno da ih sprečite, ako za to postoji mogućnost, ili da se na pravi način postavite u datim situacijama. Cilj je da dobijete sve potrebne alate kako biste prepoznali simptome konflikta, definisali ga i analizirali, pronašli rešenja koja ćete zatim ispravno oceniti, te da na kraju izaberete najbolje rešenje. Kurs vas uči da u konfliktnoj situaciji treba da težite tome da na uravnotežen način, kroz efikasnu komunikaciju i saradnju, dođete do rešenja problema, a da uz to što više umanjite efekat stresa, koji konflikt ostavlja na svakog pojedinca, pa samim tim i na organizaciju.

Kurs Upravljanje konfliktima odgovoriće vam na pitanja:

Koje vrste konflikata postoje?

Sa aspekta biznisa razmatramo organizacione i timske konflikte. Organizacioni nastaju pod uticajem organizacionih faktora i generalno ih možemo podeliti na:

  • primarne, odnosno one koji su izazvani negativnim emocijama, lošim međuljudskim odnosima i slično;
  • sekundarne, odnosno one koji predstavljaju konflikte koji nastaju na osnovu različitih organizacionih, tehnoloških i ekonomskih problema.

Takođe, konflikte možemo da podelimo i na realne i nerealne. Realni nastaju kada dođe do nesuglasica zbog nekog racionalnog sadržaja (zadaci, ciljevi, vrednosti, sredstva i slično), dok nerealni nastaju kao rezultat potrebe određenog zaposlenog koji podiže tenziju i ističe neprijateljstvo. Timski konflikt je međuljudske prirode i on se javlja između dva ili više članova tima, ali utiče na rezultate timskog rada. Timske konflikte možemo podeliti na dva tipa:

  • konflikti zadatka (suštinski konflikti);
  • konflikti odnosa (emocionalni konflikti).

Šta je medijacija?

Medijacija predstavlja dinamičan, strukturiran, interaktivan proces u kojem treća strana, koja je neutralna, pomaže stranama u konfliktu u rešavanju sukoba korišćenjem specijalizovanih tehnika komunikacije i pregovaranja. 

Medijacija uključuje dobrovoljno učešće nepristrasnog posrednika, to jest medijatora, koji pomaže onima koji su uključeni u sukob da razumeju stavove onih drugih i da postignu dogovor, ali uključuje i direktan razgovor sa stranama u sukobu. Takođe, medijacijom se pružaju jednake mogućnosti za sve učesnike da govore i objasne svoje viđenje situacije, kao i da se postigne zajednički sporazum između strana. Kao ključne aktivnosti medijatora izdvajaju se:

  • postavljanje osnovnih pravila medijacije;
  • rekonstrukcija i razumevanje sukoba;
  • definisanje elemenata sporazuma i slično.

Koji stilovi upravljanja konfliktima postoje?

Prema instrumentu Tomas–Kilman, a na osnovu asertivnosti i kooperativnosti, izdvajamo pet stilova upravljanja konfliktima. Competing je stil u kojem je asertivnost visoka, dok je kooperativnost niska, a učesnici konflikta koji koriste ovaj stil se trude da nadjačaju protivnike, prisiljavajući ih da prihvate njihovo rešenje. Tim osobama je njihov lični cilj izuzetno važan i stoga je i asertivnost visoka, dok su im međuljudski odnosi mnogo manje važni i kooperativnost je stoga niska.

Collaborating kao stil upravljanja konfliktima predstavlja saradnju i ovaj stil liderstva podrazumeva visoku asertivnost, ali i visoku kooperativnost. Compromising je stil upravljanja konfliktima kojim se postiže kompromis, odnosno kod ovog stila je srednja asertivnost, ali i srednja kooperativnost. Avoiding je stil koji podrazumeva izbegavanje i kod njega je niska asertivnost, kao i kooperativnost. Poslednji, peti stil je Accommodating, odnosno prilagođavanje, kod kojeg je zastupljena niska asertivnost, ali visoka kooperativnost. 

Plan i program predavanja

1. Upravljanje konfliktima

  • Organizacioni konflikti i konflikti u timu – ključni organizacioni faktori i različite vrste timskog konflikta, uzroci nastanka i uspešno rešavanje
  • Suočavanje i prevladavanje grupnih konflikata – strategije za prevladavanje konflikata
  • Pristupi upravljanju konfliktima – ponašanje učesnika u konfliktu i uloga menadžera
  • Win-win, pozitivni i negativni konflikti i BATNA pregovori koji mogu biti predstavljeni kao opcija ukoliko se ne realizuje dogovor. 

upravljanje konfliktima

 

Poslovna veština koja garantuje visoku zaradu

Spremili smo dokument sa opisom i savetima u primeni poslovne veštine koja Vam garantuje visoku zaradu, bez obzira na to čime se bavite. Da preuzmete izveštaj, kliknite ovde.

Donesite odluku: Upisni rok je otvoren!

Da saznate sve o upisu, kliknite ovde.