Profesionalna orijentacija otkriva da li ste ličnost preduzetnika ili menadžera

Davno je prošlo vreme kada je zaposleni imao jedan siguran i stalan posao koji je obavljao tokom celog radnog veka. Danas pre možemo govoriti o mnogobrojnim radnim aktivnostima bilo da je reč o nekoliko radnih mesta koja se promene u jednoj karijeri, bilo o više poslova koji se rade istovremeno.

Poznato je da pogrešan izbor zanimanja prouzrokuje lično nezadovoljstvo, nervozu, a neretko i nesrećne povrede na radu. Loši karijerni izbori smanjuju produktivnost, donose manju zaradu i, konačno, stvaraju psihičke i fizičke tegobe.

Dešava se nekada i to da mlad čovek misli da je prepoznao željeno zanimanje, a odmah zatim sledi faza sumnje u donesenu odluku, a onda i pad samopouzdanja. Nesigurnost, strah, nedostatak samopouzdanja samo su neki od problema sa kojima se suočavaju mladi ljudi prilikom odabira karijernog puta.

Danas je mnogo onih koji su izabrali da studiraju ono što ih interesuje i što vole, zbog čega im sâmo studiranje nije bilo naporno. Međutim, problemi nastaju kasnije. Prilikom odabira studija niko od njih nije razmišljao o potrebama tržišta. Odlični studenti, sposobni i visokokvalifikovani u svojoj sferi zanimanja ne nalaze posao, te su prinuđeni da potroše dodatno vreme, novac i energiju kako bi se prekvalifikovali za ponuđene poslove na tržištu rada.

Poznati su i primeri uspešnih kompanijskih radnika, obično na nekoj od menadžerskih pozicija, koji su poželi da se okušaju u preduzetničkom pozivu. Ipak, njihov uspeh je bio nemerljivo veći kada su radili za druge, ali se to uviđa isuviše kasno. Ostavka je podneta, preduzetnička firma je registrovana, energija u pokretanje biznisa uložena, porezi su plaćeni, a rezultata duže vreme nema nigde.

Zbog toga, prilikom donošenja životnih profesionalnih odluka, od velike pomoći može biti psiholog sa programom profesionalne orijentacije. Zahvaljujući blagovremenom testiranju, moguće je preduprediti greške i smanjiti rizik pogrešnog izbora, koji vodi ka profesionalnoj dezorijentisanosti. Tako, uz pomoć tumačenja psihologa, karijerni put i profesionalni razvoj pojedinca dobijaju jasan smer kretanja ka uspehu.

Šta je profesionalna orijentacija? 

Profesionalna orijentacija podrazumeva alat psihologa koji pruža pomoć u odabiru budućeg profesionalnog poziva. On se sastoji od testova kojima se definišu sposobnosti, radne navike, motivacija, interesovanja i karakteristike ličnosti. Nakon testiranja, sledi razgovor i, konačno, preporuka profesija za testiranog. Prema sposobnostima, talentima i interesovanjima ispitanika psiholog predlaže izbor zanimanja, uzimajući u obzir pre svega smerove kretanja na tržištu rada, te potrebe tržišta za određenim radnim mestima, ukazuje na raspon zarada itd. Uvek postoji više opcija, a ispitanik potom, u skladu sa ambicijama, samostalno donosi odluku.

Testiranje je preporučljivo za mnoge grupe: maturante, one nesigurne u izbore, neodlučne ili one sa nedoumicama, one koji menjaju škole ili zanimanja, koji traže dodatni posao, studente koji imaju probleme sa polaganjem ispita, nezaposlene koji žele da se prekvalifikuju, osobe koje pokreću sopstveni biznis ili one kojima je potrebna potvrda profesionalnog izbora itd.

Pošto profesionalna orijentacija može pomoći i budućim srednjoškolcima, studentima, ljudima bez posla, ali i onima koji žele da se konsultuju oko daljeg profesionalnog razvoja, razlikuju se dva tipa profesionalne orijentacije.

1. Primarna profesionalna orijentacija

Ovaj tip profesionalne orijentacije namenjen je mladima u procesu školovanja. Vrlo često se ovo testiranje primenjuje i kod mladih sa prvim zaposlenjem. Odluke o profesionalnom usmerenju ne treba olako shvatati niti ih prepuštati isključivo deci ili samo roditeljima. Na odluku o profesionalnom usmerenju mlade osobe, pored roditelja, utiču i vršnjaci, mediji, trendovi, idoli i dr., pri čemu se retko uzima u obzir realan i objektivan sud o sposobnostima, karakteristikama, veštinama i interesovanjima individue.

2. Sekundarna profesionalna orijentacija

Za razliku od primarne, sekundarna profesionalna orijentacija posvećena je ljudima koji menjaju svoju profesiju ili iz nekog razloga moraju promeniti opis radnog mesta.

Karijerno vođenje i savetovanje 

Upravljanje karijerom je korisna i više nego dobrodošla pomoć u trenucima kada zaposleni stagnira ili nije zadovoljan rezultatima koje ostvaruje. Kao što je rečeno, to nezadovoljstvo vrlo se jasno reflektuje i na privatan život. Ne postoji radni elan niti entuzijazam prilikom upuštanja u stare ili nove poslovne projekte. U takvim trenucima najbolje je zatražiti stručnu pomoć. Stručna lica mogu najbrže otkriti potencijale za uspeh koje zaposleni ne vidi.

Termin „karijerno vođenje i savetovanje” javlja se 70-ih godina 20. veka, paralelno sa već postojećim pojmom profesionalna orijentacija. Pored profesionalne orijentacije, i karijerno vođenje je organizovani sistem društvene i stručne delatnosti koji omogućava pojedincu da brže donese odluku o daljem upravljanju i vođenju karijere. Neke od pogodnosti savetovanja jesu i razotkrivanje blokada i prepreka na putu ka uspehu, kao i transformisanje slabosti u prednosti nečije profesionalne ličnosti. Ovim vrstama programa često se služe uspešne kompanije kako bi motivisale svoje zaposlene i pružile im dalje napredovanje u karijeri.

Zahvaljujući programu karijernog vođenja i savetovanja, pojedinac dobija preporuku o veštinama koje je potrebno unaprediti, informacije o obukama i kursevima koje bi trebalo završiti u cilju veće kompetencije i radne sigurnosti. I možda najbitnije – karijerno vođenje sa profesionalnom orijentacijom daje odgovor na pitanje koje muči sve one koji žele da pokrenu samostalan biznis – da li ste preduzetnik ili ne.

Profesionalna orijentacija: menadžer vs preduzetnik 

Mnogi zaposleni nakon određenog vremena provedenog na nekoj poslovnoj poziciji steknu dovoljno iskustva i požele da promene ili preusmere svoju karijeru. U takvim situacijama ukazuju se dva puta: napuštanje posla i rad za sebe kao preduzetnik ili nastavak u vidu rada za drugog.

Profesionalna orijentacija može umnogome pomoći da se spozna potencijal koji svaki zaposleni krije u sebi. Na osnovu testa sposobnosti, interesovanja, motivisanosti i veština moguće je doneti zaključak da li je bolje raditi za druge ili je, ipak, najbolje raditi za sebe.

Upravo zbog toga izdvajamo neke od najspecifičnijih ličnih osobina koje poseduju menadžeri, odnosno preduzetnici. Ukoliko neke od njih prepoznate u sebi, neka vam one posluže kao podsticaj za traženje potvrde stručnjaka i za ozbiljnije razmatranje o opciji uspešne liderske karijere.

Lične osobine menadžera vs preduzetnika 

Razlika između menadžera i preduzetnika (lidera) postoji, iako postoje određene sličnosti u ličnim osobinama. Neke od zajedničkih crta jesu uticaj na druge, traganje za rešenjem problema, sistemsko planiranje, sistematičnost, fokusiranost na cilj, potreba za istraživanjem, upornost. Ali i pored toga, karakteristike menadžera se više ogledaju u njegovoj sposobnosti da upravlja i integriše sve funkcije u firmi. Nasuprot tome, preduzetnik se ističe osobinama ličnosti koje imaju moć da motivišu druge kreativnom vizijom i idejom.

Dominantne odlike menadžera jesu pouzdanost i organizovanost, dok je spisak odlika ličnosti preduzetnika/lidera znatno duži. Preduzetničke osobine su pre svega kreativnost i veće samopouzdanje, sklonost ka riziku, upornost, ekstrovertnost, intuitivnost. Odlike ličnosti kao što su produktivan rad pod pritiskom, empatija ili odgovornost prisutne su u većoj meri u oba poslovna profila.

Interesovanja menadžera vs preduzetnika 

Menadžer je zaposleni koji teži da odgovori na zahteve koje ispred njega postavljaju osnivači ili viši menadžment. Stoga se može reći da menadžeri svojim radom i zalaganjem doprinose ne samo preduzeću i nadređenima već indirektno i celoj društvenoj zajednici. Za razliku od lica u menadžementu, preduzetnik je glavno i odgovorno lice pred tržištem. Interesovanja lidera su mnogo šira i tiču se ne samo sadašnjeg trenutka već i budućih tržišnih kretanja. Sve to je mnogo šire od obaveza menadžera, koji interno upravlja ljudskim resursima i procesima kako bi ispunio očekivane planove i ciljeve kompanije.

Primarno interesovanje svakog menadžera treba da bude u vezi sa industrijom u kojoj posluje kompanija i tokovima u profesiji. Primera radi, potrebno je da razvojni menadžer ima interesovanja i da prati tokove u okviru industrije u kojoj radi; da marketing menadžer sledi trendove u području marketinga ili plasmana robe/proizvoda na tržištu; da menadžer za odnose sa javnošću bude informisan o aktuelnostima unutar kompanije koju predstavlja, ali i o trendovima na postojećem tržištu.

Za razliku od pojedinačnih interesovanja različitih menadžerskih sektora, interesovanja preduzetnika su više okrenuta ka ostvarivanju rezultata u pogledu inovativnosti i razvoja novih ideja koje odgovaraju potrebama tržišta. Drugim rečima, interesovanja menadžera su tržišno fragmentarne prirode i skoncentrisana su na detalje, dok se preduzetnik interesuje za čitav proces i sve faktore tržišta koji posredno ili neposredno imaju uticaj na njegovo poslovanje.

Preduzetnike karakateriše veća ambicija i fokusiranost na preispitivanje novih ideja nego što se to može prepoznati u ličnosti menadžera.

Motivacija menadžera vs preduzetnika 

Vrlo često se može videti da menadžere motiviše moć upravljanja i dobro obavljen posao, što je rezultat dobre menadžerske koordinacije i organizacije. Zato se može reći da je glavna motivacija menadžera, kao lica koje je odgovorno za rad drugih lica, dobro obavljen posao i zadovoljstvo podređenih i nadređenih u kompaniji.

Preduzetnike, sa druge strane, pokreće razvojni proces proizvoda/usluga ili kreiranje potpuno novih proizvoda/usluga koji treba da zadovolje potrebe tržišta. Drugim rečima, preduzetnik je motivisan plasmanom drugačijih, korisnijih i potrebnijih proizvoda/usluga na tržištu, što mu prevashodno ne mora odmah doneti profit.

Ipak, obe pozicije u poslovnom svetu imaju predispoziciju za uspešno poslovanje i napredovanje, odnosno oba poslovna tipa ličnosti jesu samomotivisani u poslu. Preduzetnik vrlo čestu svoju motivisanost ume da prenese na druge, vođen ponekad i samo intuicijom. Lider se često ne oslanja previše na kolegu ili menadžment kada želi da „pogura” svoju ideju. U tom pogledu sposoban je i da samostalno deluje. Vrlo često se pominje da preduzetnik na svoj posao gleda kao na „sopstveno dete”, iz čega se može razumeti da je požrtvovanost i vera u preduzetničku ideju glavni motiv pokretač preduzetničkog biznisa. Menadžerska samomotivisanost je preduslov za samostalno prosuđivanje, a onda i delovanje i uspešno upravljanje u okvirima menadžerskih odgovornosti.

Veštine menadžera vs preduzetnika 

Veštine koje su zajedničke i menadžeru i preduzetniku jesu komunikativne i pregovaračke veštine (bilo pisane ili verbalne), veština aktivnog slušanja i analitičke veštine.

Aktivno slušanje je od posebne važnosti kako za dobrog menadžera, tako i za uspešnog preduzetnika. Zahvaljujući veštini pažljivog slušanja, menadžer spoznaje trenutne i buduće probleme i radi na njihovom uklanjanju, dok preduzetnik bolje razume potrebe i potražnje kupaca na tržištu. Kako je komunikacija dvosmerna, vrlo je bitno da obe pozicije poseduju veštinu jasne i precizne komunikacije sa svojim zaposlenima, partnerima, osnivačima, kupcima. Od kvalitetne i dobre komunikacije umnogome zavisi i uspeh poslovanja.

Nisu retke situacije kada posao zahteva pregovaračke i ubeđivačke veštine u komunikaciji. Ova veština se ogleda u taktičkom promišljanju i diplomatskim potezima i menadžera i preduzetnika, kojima ponekad moraju da se služe kako bi postigli željeni cilj.

Pre planiranja proizvoda/usluge potrebno je načiniti detaljne analitičke izveštaje o tržištu. Analitičku veštinu potrebno je da imaju oba poslovna profila kako bi se što efektivnije i efikasnije postigao očekivani poslovni cilj.

Ponekad deca, čak i u vrlo ranom dobu, pokažu karakterne crte lidera. Nekada nismo ni svesni da smo rođeni za preduzetnika jer su nas životne okolnosti i okruženje usmerili na drugi put: na rad za druge, umesto za sebe.