Kurs Mobing

Reč mobing potiče od engleskog glagola to mob, što znači nasrnuti. Naučnik koji je prvi počeo istraživanje ovog pojma bio je nemački psiholog Hajnc Lejman (Heinz Leyman). Termin mobing se najviše upotrebljava u Italiji, Švedskoj i Nemačkoj. Zemlje koje su sa engleskog govornog područja upotrebljavaju termin bullying, dok se u SAD najčešće koristi work abuse. Mobing se još prevodi i kao psihološko maltretiranje, psihološko zlostavljanje, moralno maltretiranje, moralno zlostavljanje, psihološki terorizam... Mobing na poslu podrazumeva svako verbalno ili psihičko zlostavljanje na radnom mestu sa namerom da se omalovaži rad grupe ili pojedinca. Neke od najčešćih metoda ovakvog postupka su:

ismejavanje,
zastrašivanje,
ponižavanje,
navođenje da pojedinac da otkaz ili da raskine ugovor,
zakidanje na zaradi,
uznemiravanje (verbalno, seksualno, psihičko),
uvredljivo ponašanje sa ciljem da se kolektiv ili individua zastraši ili kazni.

Hajnc Lejman je prvi upotrebio reč mobing za određene tipove ponašanja na radnom mestu i ukazao na njegove karakteristike i posledice po zdravlje, a jedan od razloga je nedostatak liderstva u kompaniji. Ovaj naučnik je osnovao i kliniku za pomoć žrtvama mobinga. Postoje razne definicije mobinga, ali u osnovi svake je negativan uticaj na psihu zaposlenog, sa jasnom namerom da se to postigne. Definicija o mobingu iz Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu glasi ovako:

Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.

Zanima vas ovaj kurs?

Neki od BusinessAcademy programa na kojima ga možete pohađati su: Strategijski i operativni menadžment, Menadžment prometa nepokretnosti i Prodaja i menadžment prodaje.

Kurs Mobing - opis i cilj

Mobing je oblik ponašanja na radnom mestu kojim jedna ili više osoba sistematski psihički zlostavlja i ponižava drugu osobu, ugrožava njen ugled, ljudsko dostojanstvo i integritet, sa ciljem eliminacije sa radnog mesta. Na početku kursa definisan je pojam mobinga, nastanak mobinga, kao i uzroci koji dovode do mobinga. Potom je ukazano na vrste mobinga i na načine na koje se određeni radnik suočava sa mobingom na svom radnom mestu. Prikazani su negativni uticaji mobinga na pojedinca, organizaciju i na društvo u globalu. Savremena organizacija ne sme sebi dopustiti gubitak u vidu pojave mobinga među svojim zaposlenima.

Naučnici su istraživali troškove usled mobinga (ljudske i novčane) i iz toga su se razvili preventivni programi koje sve više organizacija uvodi u svoje poslovanje. Uz brojne primere, prikazan je i način za borbu protiv mobinga. U kursu se takođe govori i o uticaju mobinga na poslovanje organizacije i radno okruženje, kao i o uticaju mobinga na širu društvenu zajednicu. Pored navedenog, govori se i o ključnim koracima koje treba sprovesti ukoliko ste žrtva mobinga, ali i o tome kako se poslodavac može boriti sa mobingom.

Cilj ovog kursa je da se polaznici upoznaju sa pojmom mobinga, da nauče da ga prepoznaju u svom radnom okruženju, ali i da se suoče sa njim na odgovarajući način ukoliko dođu u takvu situaciju.

Po završetku kursa polaznici će moći da identifikuju zlostavljanje ukoliko ga neko sprovodi nad njima ili nad nekim od njihovih kolega. Takođe, moći će da razviju preventivne mehanizme da zaštite svoju organizaciju i sebe od negativnih posledica ove pojave. Ukoliko se ipak nađu u situaciji da su žrtva mobinga ili da je neko iz njihove organizacije na ovom mestu, umeće na odgovarajući način da se izbore sa problemom. Naućiće kome se treba obratiti u ovakvim slučajevima, koje su tačne procedure i na koji način je potrebno reagovati.

Kurs Mobing odgovoriće vam na pitanja:

Koji su najčešći uzroci koji dovode do mobinga?

Kada su poslovni sistemi u pitanju, oni treba da neguju kulturu otvorene komunikacije, kulturu zdravih interpersonalnih odnosa i jasnih sistema kontrole i izveštavanja. U procesu selekcije treba obratiti pažnju na psihološki profil kandidata i tako sprečiti ulazak potencijalnog mobera u organizaciju. Kao najčešće uzroke koji dovode do pojave mobinga možemo izdvojiti sledeće:

nedostaci u internom informisanju,
neodgovarajuće ponašanje menadžerske strukture,
loši odnosi između rukovodstva i zaposlenih,
nedostaci u upravljanju ljudskim resursima i loši međuljudski odnosi u organizaciji,
nedovoljno razgraničene odgovornosti i podela zadataka (loše vođstvo koje rezultira haotičnim radnim okruženjem, konfuzija uloga i nedostatak jasnih raspodela odgovornosti),
potiskivanje svađa i konflikata,
nesigurnost zaposlenja.

Kako se žrtva suočava sa mobingom?

Važno je naglasiti da ni u kom slučaju ne treba uzvraćati moberu istom merom, jer ćete onda teško dokazati da ste vi žrtva zlostavljanja, a ne neko ko zlostavlja. Ukoliko imate osećaj da ste žrtva mobinga ili da se na vama sprovodi bilo koji oblik zlostavljanja, prvi korak je da odlučno kažete osobi koja nad vama sprovodi mobing da njegovo ili njeno ponašanje nije za vas prihvatljivo i da ćete potražiti zakonsku zaštitu ako takvo ponašanje ne prestane. Najbolje je da ovo uradite pismenim putem, jer u zakonskim postupcima usmena reč ne znači mnogo. Trudite se da to uradite u prisustvu svedoka.

Borba može otpočeti obraćanjem žrtve mobinga poslodavcu, ukoliko to nije osoba koja je mober. Da biste verodostojno popunili zahtev za pokretanje postupka protiv zlostavljanja i poslali ga poslodavcu, trudite se da imate što više dokaza kojima možete optužiti mobera. Za ove potrebe možete voditi dnevnik:

vodite evidenciju sa datumima, vremenima i događajima koji su vam se desili i pokušajte da pri tome zabeležite što je više moguće detalja,
beležite imena svedoka koji bi mogli da potkrepe vašu priču i
beležite ishode događaja.

Čuvajte kopije pisama, imejl-poruka, faksova i poruka koje dobijate od osobe koja vas zlostavlja.

Kako se poslodavac bori protiv mobinga?

Često se misli da je problem mobinga samo problem zaposlenih. Ovaj problem u jednakoj meri negativno utiče i na poslodavca u čijoj se organizaciji događa. Zarad sprečavanja situacija u kojima dolazi do zlostavljanja na radnom mestu, potrebno je da poslodavci izrade preventivne programe za sprečavanje nasilja.

Ovi preventivni programi moraju da budu izgrađeni zajedničkim naporima cele organizacije, moraju biti primenljivi na sve zaposlene i stejkholdere, moraju definisati posledice koje će snositi zaposleni koji vrši mobing, treba da predvide da se organizuju obuke, seminari, radionice i slične aktivnosti radi edukacije zaposlenih, treba da obezbede službu koja će pružati podršku žrtvama mobinga itd.

U organizaciji se mora razvijati poslovna klima koja podrazumeva profesionalne odnose i poštovanje među kolegama. Takođe, ukoliko postoje zakonski okviri za borbu protiv mobinga, poslovni sistem treba da ih poštuje. Ono što je važno napomenuti jeste da svaki zaposleni mora biti edukovan o mobingu i načinima kako da se obrati za pomoć ukoliko se nađe u takvoj situaciji.

Plan i program predavanja

1. Mobing

Nastanak, razvoj i definicija mobinga
Vrste mobinga i uloge u mobingu
Proces i posledice pojave mobinga
Suočavanje sa mobingom
Sposobnost prepoznavanja mobinga
Poznavanje preventivnih mehanizama za zaštitu kolektiva i sebe od negativnih posledica mobinga
Sposobnost odgovarajućeg reagovanja u slučaju da je do mobinga došlo, šta učiniti kada se desi mobing

Poslovna veština koja garantuje visoku zaradu

Spremili smo dokument sa opisom i savetima u primeni poslovne veštine koja Vam garantuje visoku zaradu, bez obzira na to čime se bavite. Da preuzmete izveštaj, kliknite ovde.

Donesite odluku: Upisni rok 2024/25. je otvoren.

Da saznate sve o upisu, kliknite ovde.

Prijavite se