Kurs Psihologija organizacije
Reč psihologija je nastala od reči psyha (duša) i logos (nauka), što u prevodu znači da je psihologija nauka o duši.
Psihologija je do druge polovine XIX veka bila deo filozofije i koristila se za objašnjenje filozofskih postavki. Veliki uticaj u razvoju psihologije imali su filozofski pravci – empirizam i racionalizam.
Psihologija organizacije nastaje u grupi ljudi koji imaju određene uloge i zajedničke ciljeve, a nalaze se konstantno u interakciji. Čovek je individua za sebe, ali i sastavni deo grupe u kojoj radi. Psihologija organizacije se odnosi na tipove ličnosti u organizaciji, na profesionalnu selekciju prilikom izbora kadrova i njihove liderske sposobnosti, psihološke klime u organizaciji, na profesionalnu orijentaciju, na elemente radne neadaptiranosti: apsentizam i fluktuaciju.
Uloga psihologije rada i organizacije (poslovna psihologija) jeste da proučava uticaj različitih psihičkih faktora na uspešnost rada, ali i uticaj radnih uslova i pojedinih vrsta poslova na psihički život onih koji rade. Poznati inženjer Frederik Tejlor (Frederick W. Taylor) uočio je neefikasnost rada u radionicama, što ga je navelo da proučava vreme koje se utroši pri radu. Smatrao je da treba stvoriti uslove rada koji će omogućiti saradnju rukovodilaca i radnika, kako bi se povećala produktivnost. Zato je najrazvijeniji deo psihologije je upravo industrijska psihologija.
| Zanima vas ovaj kurs? | Neki od BusinessAcademy programa na kojima ga možete pohađati su: Cambridge poslovni program. |
Kurs Psihologija organizacije – opis i cilj
Psihologija organizacije je deo psihologije rada i kao takva ima široku primenu. Organizaciono ponašanje, etika, organizaciona kultura, ličnost i moral su ključne oblasti ovog kursa. Kao što je svaka organizacija posebna za sebe, tako je i svaki zaposleni individua za sebe, kao i njegovo stručno usavršavanje koje dovodi do određenog stepena razvoja. Postoji veliki broj definicija organizacije, a jedna od njih je:
Organizacija kao opšta kategorija je svesno udruživanje ljudi kojima je cilj da odgovarajućim sredstvima ispune određene zadatke sa najmanjim mogućim naporom na bilo kojem području društvenog života. – M. Nova
Kada kažemo organizaciono ponašanje, mislimo na ponašanje ljudi u organizacijama i na ciljeve koje zaposleni ostvaruju kroz rad u njima kako bi ostvarili svoje lične ciljeve. Organizaciono ponašanje se oslanja na menadžment, ali mnoge koncepte, teorije i ideje crpi i iz drugih humanističkih nauka, a najviše iz psihologije.
Organizaciono ponašanje govori o tome kako se ljudi, odnosno grupe i individualci ponašaju u organizaciji. Pri tom se koriste znanja raznih humanističkih nauka, kao što su:
Organizaciono ponašanje govori o tome kako se ljudi, odnosno grupe i individualci ponašaju u organizaciji. Pri tom se koriste znanja raznih humanističkih nauka, kao što su:
- psihologija,
- sociologija,
- političke nauke,
- antropologija,
- socijalna psihologija.
U organizaciono ponašanje su uključeni uticajni faktori i široki spektar tema, kao što su na primer:
- svest zaposlenih o radnom moralu i etici u okviru organizacije, ali i van nje;
- odgovornost organizacije kao celine u poslovanju;
- sposobnost organizacije da prihvati promene koje nastaju u okviru organizacionog sistema i u okruženju;
- karakteristike zaposlenih kao ličnosti od kojih prvenstveno zavisi sklop karakteristika organizacije kao celine i njene kulture.
Cilj kursa je da se polaznici upoznaju sa pojmom psihologija organizacije. Osim toga, naučiće osnovne uzroke apsentizma i fluktuacije, ali i na koji način bi trebalo da reše ove probleme. Jedan od ciljeva kursa je da se polaznicima ukaže na značaj pojedinca u organizaciji, i to koliko je svaki pojedinac bitan u kreiranju svih organizacionih elemenata. Polaznici će se upoznati sa pojavama zamora i odmora na radu, sa pokazateljima efikasnosti i sa osnovnim karakteristikama ličnosti.
Kurs Psihologija organizacije odgovoriće vam na pitanja
Šta su poslovna etika i moral?
Kada kažemo poslovna etika, mislimo na korporativnu i organizacionu kulturu. Poslovna etika se odnosi na pravila etičkog ponašanja, etičke principe, osnovne vrednosne sisteme, specifična etička pravila koja kompanija želi da primeni. Poslovna etika podrazumeva norme etičkog ponašanja i vrednosti moralnog ponašanja koje su pretočene u kodeks poslovnog ponašanja, tzv. poslovni bonton.
Poslovni moral je deo poslovne etike i čini skup opštih, nepisanih, moralnih vrednosti i normi kojima se određuje ponašanje pojedinca u svim vremenima i svim poslovnim odnosima. Karakteristike poslovnog morala se odnose na poštovanje ličnosti, uzajamno poverenje i poštovanje, prevazilaženje razlika, poštovanje različitosti i uvažavanje interesa drugih, zaštitu dostojanstva, dužnost i odgovornost prema drugima, uzajamnu pomoć itd.
Koje su etičke norme i pravila profesionalnog ponašanja?
Menadžeri koji su zaposleni u multinacionalnim kompanijama najčešće su školovani u skladu sa tradicijom i moralnim vrednostima svojih zemalja. Često im se javlja dilema kako da pomire suprotnosti između svoje zemlje i one u kojoj posluju.
Ričard D. Džordž (Richard D. George) definisao je neka moralna pravila koja su primenljiva u međunarodnom poslovanju.
Prva norma je nazvana moralni minimum i podrazumeva da se ne nanosi neposredno ili namerno zlo.
Taj moralni minimum moraju poštovati svi ljudi svih korporacija i svih zemalja. Prema drugoj normi, multinacionalne kompanije koje posluju u manje razvijenim zemljama moraju biti svesne razlike između zemlje koja uvozi i zemlje koja izvozi, odnosno aktivnosti multinacionalne kompanije moraju da budu moralno opravdane i da zemlji u koju izvozi donese dobro.
Taj moralni minimum moraju poštovati svi ljudi svih korporacija i svih zemalja. Prema drugoj normi, multinacionalne kompanije koje posluju u manje razvijenim zemljama moraju biti svesne razlike između zemlje koja uvozi i zemlje koja izvozi, odnosno aktivnosti multinacionalne kompanije moraju da budu moralno opravdane i da zemlji u koju izvozi donese dobro.
Treća norma se odnosi na poštovanje ljudskih prava potrošača i zaposlenih. Četvrta norma se odnosi na razvoj i unapređenje pozadinskih institucija unutar zemlje, ali i na internacionalnom nivou. Peta norma od multinacionalne korporacije zahteva da se poštuju zakoni zemlje domaćina, njene lokalne vrednosti i kultura, da se ne nameću nemoralni zakoni i da se ne povređuju ljudska prava.
Šta je apsentizam?
Apsentizam označava izostajanje zaposlenog sa posla. Ovaj organizacioni problem se javlja kada postoji slaba prilagođenost zaposlenog poslu, ali i posla zaposlenom. Iz ugla pojedinca, neopravdani i česti izostanci mogu ukazivati na nezadovoljstvo poslom, nedovoljnu integraciju sa organizacijom ili reakciju na neodgovarajuće uslove rada i radnog mesta.
Apsentizam ima privremeni karakter i prema trajanju može se podeliti na:
- izostajanje u toku radnog vremena (kašnjenje, odsustvo u toku rada, ranije napuštanje radnog mesta...);
- jednodnevno izostajanje;
- višednevno izostanjanje.
Plan i program predavanja
1. Pojam i razvoj psihologije organizacije
- razvoj organizacije
- klasični Tejlorov pristup
- humanizacija klasičnih principa
- društveni model organizacije
- tipovi ličnosti u organizaciji
2. Radna efikasnost
- zamor na radu
- odmor
- motivacija za rad
- produktivnost rada
- zadovoljstvo poslom
3. Organizaciono ponašanje
- pojam organizacionog ponašanja
- elementi organizacionog ponašanja
- kvalitet radnog života
- nivoi organizacionog ponašanja
4. Organizaciona kultura, moral i poslovna etika
5. Apsentizam i fluktuacija zaposlenih
6. Organizacija i ličnost
Poslovna veština koja garantuje visoku zaradu
Spremili smo dokument sa opisom i savetima u primeni poslovne veštine koja Vam garantuje visoku zaradu, bez obzira na to čime se bavite. Da preuzmete izveštaj, kliknite ovde.
Donesite odluku: Upisni rok 2025/26. je otvoren.
Da saznate sve o upisu, kliknite ovde.
Prijavite se