5 tehnika za upravljanje stresom

Više je nego jasno da se stres ne može sasvim izbeći iz života i rada kompanije. Međutim, veoma je bitno da menadžment kompanije i svaki zaposleni zna da umanji intenzitet i štetne posledice raznih stresora kako u okviru svog radnog mesta tako i kompanije. Kako smanjiti stres na poslu i umanjiti uticaj svih onih faktora koji utiču na smanjenu produktivnost i efikasnost usled različitih stresnih situacija? Sledećih 5 strategija vam mogu pomoći da ublažite stres na radnom mestu.

1. Lična strategija za upravljanje stresom

Ova strategija vezana je za pojedinca i podjednako se odnosi na sve ljudske resurse u kompaniji. S tim da svi ljudski resursi nisu podjednako otporni na stres i stresne situacije, što zavisi od niza faktora, kao što su: karakter ličnosti, pol, životno doba, IQ, ekonomska i porodična situacija i slično. Stabilni i uravnoteženi ljudski resursi po pravilu su otporniji i daleko lakše podnose delovanje raznih stresora, od psihički nestabilnih i neuravnoteženih.

2. Organizaciona strategija

Ova strategija vezana je za kompaniju, njen menadžment i strukturu, u smislu da ta menadžment struktura bude što više decentralizovana i približena neposrednim ljudskim resursima, kako bi osetili da su deo kompanije, deo menadžmenta, i da dele njihovu sudbinu, a ne da je kompanija i njena menadžment struktura otuđeni centar moći, koji često nepromišljenim potezima mogu  dovovesti do nastanka stresne situacije, kako u oblasti odlučivanja tako i u oblasti realizacije biznis plana, pristrasnog promovisanja i nagrađivanja ljudskih resursa i sl. Pored decentralizacije odlučivanja, kompanija može  mnogo da učini na prevenciji od stresa kroz promene u prirodi posla, u smislu da je novozaposlenim ljudima jasno i precizno utvrđena priroda i karaktar radnih obaveza, jasno definisani poslovi, utvrđena odgovornost, kako bi jasno znali šta rade, kako rade i kome odgovaraju. U uskoj vezi sa definisanjem prirode posla je i pravilna procena radnog učinka, i pravedno nagrađivanje koje bez sumnje smanjuje  nezadovoljstvo, napetost, a time i mogućnost pojave stresa.

3. Promene životnog stila ljudskih resursa izloženih rizicima stresa

Reč je u prvom redu o upražnjavanju fizičke aktivnosti i vežbanja, gde se unose nove navike u filozofiju života, što zahteva dosta volje, truda i 'samodiscipline'. Kroz fizičke aktivnosti zaboravljaju se stresne situacije koje su preživljene, a preostala pozitivna energija usmerava se na jačanje sopstvenog imuniteta, kako bi se eventualni stresni izazovi lakše prevazišli i ublažili. Menadžment kompanije, sindikat i služba zaštite na radu trebaju obezbediti objekte za vežbanje u kojima bi se sprovodio 'program zdravlja'. za sve zaposlene. Taj program bi bio sastavni deo biznis plana i sprovodio bi se pod direktnim nadzorom: lekara, profesora za sport i rekreaciju, inženjera zaštite na radu i slično. Promene u načinu ishrane, gde brojna medicinska istraživanja dokazuju da se pravilnom ishranom uz više voća i povrća, manje soli i masnoća znatno povećava otpornost organizma na izazove stresa i stresne situacije.

4. Primena fizioloških tehnika

Od fizioloških tehnika kojima se ljudi suprostavljaju stresu, najvažnije su meditacija i odmaranje. Cilj ovih tehnika je da pomognu ljudskim resursima u suprostavljanju stresu putem opuštenosti, gde se zaboravlja i 'šef' i 'menadžer' i 'kompanija' i misli se okreću sasvim drugim stvarima i vrednostima (očuvanje zdravlja, porodice i sl). Zabava, igra i dokolica su  specifične psihičke tehnike koje čovek vrši bez prinude, slobodno  po sopstvenoj volji i zadovoljstvu, radi uživanja i relaksacije. Kroz ove tehnike ljudski resursi se aktivno odmaraju, što doprinosi njihovom 'emocionalnom i duševnom pražnjenju', zaboravljajući pri tome neprijatne stresne situacije proistekle iz prirode i karaktera ljudske radne delatnosti. Kroz telesnu zabavu (sport) i duhovnu zabavu (film, pozorište, TV) ljudski resursi u njima nalaze 'emocionalni odušak' i svežinu kao branu za  lakše eventualno suprostavljanje budućim stresnim izazovima.

5. Primena saznajnih tehnika

Ova tehnika polazi od poznate maksime 'Pojedinac ne može da izmeni svet oko nas ali može da izmeni svoje reagovanje na njega'. To znači da ljudi moraju drugačije razmišljati o stresu, u pravcu prihvatanja pozitivnog načina mišljenja i shvatanja da se ne treba previše brinuti, frustrirati i sekirati za mnoge pojave koje ne možemo izmeniti, a posebno ne o 'sitnicama' koje nas svakodnevno izazivaju i iritiraju. Treba stvoriti jak 'kočioni sistem' koji će reakcije ljudu na stresne izazove ublažiti ili pak držati pod kontrolom. U vezi sa primenom saznajnih tehnika je i potreba da menadžment kompanije uključi spoljne konsultante, eksperte za stres, kako bi se ljudski resursi edukovali i upoznali sa štetnim posledicama stresa i na koji način najlakše mu se suprostaviti.

Program upravljanja stresom, menadžment organizacije mora da shvati kao jednu prevenciju i opštu korisnost za dobrobit svih zaposlenih. Upravljanje stresom na radnom mestu treba da bude stalna aktivnost menadžera jer eventualni apsentizam i fluktuacija kao posledica dejstva raznih stresora daleko su skuplji od bilo kakve prevencije, edukacije i programa preventivnog delovanja.

 

Pogledaj sve tekstove u Bazi znanja »	Pogledaj tekstove u ovoj kategoriji »
Možda bi Vas ovi članci interesovali
Analiza kadrova	Reminder
Announcing a Sales Campaign, Promotion or Incentive Program	6 mitova o komunikaciji