6 mitova o komunikaciji

Komunikacija je neizostavni deo ljudskog života. Svako od nas komunicira svakodnevno, bilo da razgovaramo sa članovima porodice, kolegama na poslu ili sa nepoznatim osobama na društvenim mrežama.

Ipak, postoji mnogo netačnih uverenja i mitova o komunikaciji koji često otežavaju efikasnu interakciju i razumevanje. U ovom članku ćemo razmotriti šest čestih mitova o komunikaciji i otkriti istinu o svakom od njih.

Mit 1: „Svi znaju dobro da komuniciraju”

S obzirom na to da je komunikacija nešto što se dešava svakodnevno i učestalo, mnogi zaboravljaju da je i za to potrebna veština.

Istina je da se ljudi znatno razlikuju u veštini komuniciranja, slušanja i govora. Neki su prirodno talentovani za komunikaciju, dok drugi moraju ulagati napor i vreme kako bi unapredili svoje veštine.

Komunikacija nije samo puko izražavanje rečima već zahteva i razumevanje konteksta, empatiju prema sagovorniku i sposobnost jasnog izražavanja misli i osećanja. Stoga je važno da se veštine komunikacije stalno usvajaju i unapređuju kako bismo efikasno komunicirali sa drugima.

Mit 2: „Komunikacija se zasniva samo na rečima”

Ovaj mit podrazumeva da se komunikacija svodi isključivo na izgovorene ili napisane reči i da se sve poruke i informacije prenose verbalno. Međutim, stvarnost je mnogo složenija: komunikacija podrazumeva mnogo više od reči.

Ona uključuje i neverbalne znakove, gestikulaciju, izraze lica, ton glasa i mnoge druge elemente. Na primer, kada razgovaramo s nekim, način na koji držimo telo ili obraćamo pažnju na oči sagovornika takođe šalje važne poruke. Često se čitava priča može preneti samo pomoću tih neverbalnih znakova.

Neverbalna komunikacija i njena važnost

Jedan od ključnih aspekata komunikacije koji se često zanemaruje jeste neverbalna komunikacija.

Neverbalna komunikacija obuhvata širok spektar neverbalnih znakova:

• Gestikulacija: Pokreti ruku i tela mogu prenositi mnogo informacija. Na primer, podignuta obrva može izraziti iznenađenje ili sumnju, dok mahanje rukama može značiti pozdrav ili skretanje pažnje;
• Izrazi lica: Lice je često ogledalo naših emocija. Osoba može pokazivati sreću, tugu, ljutnju ili druge emocije putem izraza lica;
• Ton glasa: Način na koji izgovaramo reči, ton, naglasak i brzina govora takođe prenose značajne informacije. Ton glasa može preneti emocije kao što su entuzijazam, dosada ili nervoza;
• Dodir: Fizički kontakt, kao što je rukovanje ili zagrljaj, takođe je deo neverbalne komunikacije i može preneti osećanja bliskosti, podrške ili prijateljstva;
• Prostorna orijentacija: To kako se postavljamo u odnosu na druge ljude u prostoru (bliskost, udaljenost, okretanje prema osobi ili od osobe) takođe nosi komunikacijsku poruku.

Neverbalna komunikacija često govori mnogo više od samih reči. Na primer, rečenica „Sve je u redu” može zvučati smirujuće, ali ako osoba izgovara te reči uz napetost u izrazu lica i pritom nervozno tapše nogom, neverbalna komunikacija otkriva da zapravo da nije sve u redu.

Kada komuniciramo s drugima, važno je obratiti pažnju i na neverbalne znakove kako bismo bolje razumeli poruku i emocionalni ton sagovornika. Takođe je važno da budemo svesni sopstvenih neverbalnih znakova kako bismo komunicirali jasno i dosledno.

Mit 3: „Komunikacija rešava ili ne rešava sve”

Postoje dva ekstrema u pogledu razumevanja značaja komunikacije. Prvi ekstrem predstavlja mišljenje da se sve može rešiti dobrom komunikacijom, dok se prema drugom tvrdi da se ništa ne može postići komunikacijom. Istina je negde između.

Komunikacija je moćan alat, ali nije magična formula koja će automatski rešiti sve probleme. Njena uspešnost zavisi od mnogo faktora, uključujući volju obe strane da sarađuju, razumevanje problema i sposobnost rešavanja konflikata.

Prvo mišljenje: „Sve se može rešiti dobrom komunikacijom”

Zagovornici prve teze veruju da je komunikacija čarobno rešenje za sve probleme i konflikte. Prema ovoj pretpostavci, ukoliko se ljudi samo dovoljno dobro izraze, razgovaraju i razumeju, svaki problem će se rešiti. Ovaj pristup često potencira moć empatije, otvorenog dijaloga i konstruktivnog rešavanja konflikata putem komunikacije.

Drugo mišljenje: Ništa se ne može uraditi komunikacijom

S druge strane, zastupnici drugog stava tvrde da komunikacija ne može rešiti ništa i da je beskorisna u suočavanju s problemima. Ovi skeptici smatraju da su neki konflikti isuviše veliki ili nepremostivi da bi se mogli rešiti komunikacijom. Takav stav podrazumeva da postoje situacije u kojima je sukob toliko ozbiljan da se komunikacijom ne može doći do njegovog rešenja.

Stvarnost: Istina je negde između

Stvarnost je često negde između ova dva ekstremna načina razumevanja uloge komunikacije. Komunikacija je moćan alat koji može znatno doprineti rešavanju problema i konflikata, ali nije univerzalno rešenje za sve. Ključni faktor je složenost situacije i volja svih učesnika da aktivno učestvuju u procesu komunikacije.

Kvalitetna komunikacija, koja uključuje slušanje, razumevanje, izražavanje i empatiju, može olakšati rešavanje mnogih problema i konflikata. Međutim, postoje situacije u kojima su dodatni faktori, kao što su zakon, pravila ili spoljni resursi, neophodni za rešenje problema.

Takođe, važno je naglasiti da uspešnost komunikacije zavisi od volje svih strana da sarađuju i reše problem. Ako jedna strana nije spremna da sasluša ili pristupi dijalogu na konstruktivan način, komunikacija može biti otežana ili čak nemoguća.

Mit 4: „Komunikaciju je moguće izbeći”

Mnogi ljudi misle da mogu izbeći komunikaciju tako što će napustiti razgovor ili situaciju u kojoj se ona dešava. Međutim, važno je shvatiti da čak i odsustvo govora ili reči šalje određene komunikacione poruke.

Naše telo, izrazi lica i gestovi često govore više od reči. Stoga, iako možemo pokušati da izbegnemo verbalnu komunikaciju, naša neverbalna komunikacija i dalje ostaje prisutna.

Posledice izbegavanja komunikacije

Izbegavanje komunikacije može imati različite posledice, a neke od njih nisu poželjne.

Posledice su:

• Nedostatak rešenja problema: Izbegavanje komunikacije često ne rešava osnovni problem ili konflikt koji je možda prisutan. Problemi mogu ostati nerešeni, što može dovesti do daljeg pogoršanja situacije;
• Nedostatak razumevanja: Kada ne komuniciramo, gubimo priliku da razumemo stavove i perspektive drugih ljudi. To može voditi ka nesporazumima i nedostatku empatije;
• Povećanje konflikta: Izbegavanje komunikacije može pogoršati konflikte, jer ne samo da se ne rešavaju na odgovarajući način već: manjak komunikacije o određenom problemu može poslati povratnu informaciju da smo ravnodušni prema tom konfliktu, što ga može još više pogoršati;
• Odnosi se pogoršavaju: Ako se stalno izbegava komunikacija, odnosi sa drugima se mogu pogoršati. Ljudi mogu osećati frustraciju ili povređenost zbog nedostatka komunikacije.

Mit 5: „Komunikacija je potpuno pod kontrolom”

Ovaj mit podrazumeva da je komunikacija potpuno pod našom kontrolom, što znači da možemo tačno odabrati kako ćemo reagovati, šta ćemo reći i kako ćemo se ponašati u svakom trenutku. Međutim, stvarnost je znatno složenija i pokazuje da komunikacija nije uvek potpuno pod našom kontrolom.

Kao što smo već razmatrali u vezi sa prethodnim mitom, komunikacija uključuje mnogo više od samih reči. Neverbalna komunikacija, kao što su izrazi lica, gestovi i ton glasa, često nisu potpuno pod našom kontrolom.

Naše emocije i reakcije mogu se ogledati u ovim neverbalnim znakovima, čak i ako se trudimo da ih sakrijemo. Na primer, ako se osećamo nervozno ili ljutito, to može biti vidljivo kroz naš izraz lica ili ton glasa, čak i ako pokušavamo da ostanemo smireni.

Komunikacija u stresnim situacijama

U stresnim situacijama, naša sposobnost kontrole komunikacije može biti posebno izazovna. Stres može izazvati reakcije kao što su nervoza, napetost ili zbunjenost, koje se mogu odraziti na naš način komunikacije. U takvim trenucima možemo izgovoriti stvari koje nismo planirali ili koje ne odražavaju naše stvarne stavove.

Uticaj okoline i konteksta

Kontrola komunikacije takođe zavisi od okoline i konteksta u kojem se nalazimo. Na primer, u poslovnom okruženju možda se moramo pridržavati određenih profesionalnih normi i pravila komunikacije, što može ograničiti našu slobodu izražavanja. Takođe, interakcija s različitim ljudima i u različitim situacijama može zahtevati prilagođavanje načina komunikacije.

Napredak u veštinama komunikacije

Iako komunikacija nije potpuno pod našom kontrolom, možemo poboljšati svoje veštine komunikacije kako bismo bolje razumeli sebe i druge. To uključuje veštine kao što su empatija, slušanje, postavljanje jasnih granica i efikasno izražavanje misli i osećanja.

Komunikacija nije potpuno pod našom kontrolom, ali možemo nastojati da poboljšamo svoje veštine kako bismo bolje razumeli druge i efikasno komunicirali s drugima.

Razumevanje toga da postoje faktori koji nisu pod našom kontrolom može nam pomoći da budemo strpljivi i saosećajni u komunikaciji s drugima i da bolje upravljamo međuljudskim odnosima.

Mit 6: „Više komunikacije rešava probleme”

Postoji mišljenje da što više komuniciramo, to će se problemi brže rešiti. Međutim, ova tvrdnja nije uvek tačna. Ponekad previše komunikacije, posebno ako nije primerena ili konstruktivna, može dovesti do produbljivanja problema.

U nekim situacijama potrebno je prekinuti ili ublažiti intenzitet komunikacije kako bi se smanjila napetost i otvorio prostor za razmišljanje o problemu. Važno je da komunikacija bude efikasna i usmerena ka rešavanju problema, a ne ka dodatnom stvaranju konflikta.

Komuniciranje je kompleksna veština koja zahteva razumevanje i praktikovanje. Razbijanje ovih šest mitova može vam pomoći da bolje razumete prirodu komunikacije i unapredite svoje veštine kako biste uspešnije komunicirali sa drugima u svim aspektima života.

Pogledaj sve tekstove u Bazi znanja »	Pogledaj tekstove u ovoj kategoriji »
Možda bi Vas ovi članci interesovali
Seminar - Kako su brendovi postali ikone savremenog društva	Congratulations
Introducing a New Employee	Kako napraviti uspešan timski rad?

Interesuje vas ova oblast?

Postanite i vi stručnjak pohađanjem BusinessAcademy programa: Marketing i marketing menadžment i Odnosi s javnošću.