Kako se kaže - rečnik poslovnih jezičkih nedoumica

 
 
 
Komunikacija (lat. comunicatio) predstavlja veoma važnu aktivnost koju svakodnevno - svesno ili nesvesno - primenjujemo u različitim životnim situacijama. Ona podrazumeva protok informacija između pošiljaoca i primaoca. Kroz komunikaciju se afirmišemo kao društvena bića. Zato je veoma važno obratiti pažnju ne samo na sadržaj poruka koje razmenjujemo, već i na njihovu formu, jer vrlo često jedno utiče na drugo. Takođe, komunikacija je sastavni deo poslovanja, neophodna je za realizaciju ciljeva kompanije i za uspešnu saradnju među zaposlenima. Zato rad na kulturi kako usmene, tako i pisane reči treba da bude imperativ za sve one koji učestvuju u stvaranju utiska o firmi koju kao njeni zaposleni predstavljaju.



 

Najčešće pravopisne greške i jezičke nedoumice
 Netačno Tačno
 celo vreme/svo vreme  sve vreme
 indentitet  identitet
  izvinuti, izvinuo, izvineš  izviniti, izvinio, izviniš
zavistan, nezavistan*   zavisan, nezavisan
 odelenje  odeljenje
kosekvenca konsekvenca
 precednik  predsednik
 sretstvo  sredstvo
pretstava predstava
 otštampati  odštampati
otstraniti odstraniti
 kompijuter kompjuter
 rengen/rentgen  rendgen
 infrakt  infarkt
a priori* apriori
 atmosvera atmosfera
 stanbeni  stambeni
 jedamput  jedanput
 vakum  vakuum
 euro  evro (množina evri, evra, evrima)
zapošljenje zaposlenje
 inplementacija  implementacija

 

* Oblik zavistan, -sna ispravno je upotrebiti samo u zastarelom značenju zavidljiv, a u značenju koji zavisi od nekoga samo zavisan.

* Dve reči u latinskom; po Pravopisu sastavljeno - apriori.

 

 

Pisanje brojeva

 

Brojeve do deset treba pisati slovima, a ostale brojevima. Kod višecifrenih brojeva preporuka je da se grupe od po tri cifre odvajaju tačkom. Nedopustivo je pisanje jednog dela slovima, a drugog brojem. Pogrešno je napisati 20 hiljada ili 20-tak. Ispravno je 20.000 ili dvadeset hiljada, dvadesetak ili oko 20. Takođe, greši se često i u pisanju vremenskih perioda. Možemo napisati: u periodu od 1787. do 1864. ili 1787-1864; nikako od 1787. do 1864.

 

 

 Neke jezičke konstrukcije koje svakodnevno koristimo u usmenoj i pisanoj komunikaciji

 

Bezbroj je primera nepravilne upotrebe nekih reči ili kombinacija reči. Ovakvi primeri su toliko česti da su u svakodnevnom govoru gotovo dobili svojstvo ispravnih konstrukcija. Međutim, pogrešni su i treba ih izbegavati.

 

 

  Netačno  Tačno
po meni  po mom mišljenju
u vezi toga  u vezi sa tim
zahvaljujem se na informaciji zahvaljujem na informaciji
u zadnje vreme u poslednje vreme
radi se o novoj knjizi/u pitanju je nova knjiga reč je o novoj knjizi
počeli smo sa saradnjom počeli smo saradnju
u čast nekoga u čast nekome
 dogovor oko nečega dogovor o nečemu
kontaktiramo sa nekim kontaktiramo nekoga
stav o nekome/nečemu stav prema nekome/nečemu
gledam televizor gledam televiziju
lekar je prepisao lek lekar je propisao lek
ona je kući ona je kod kuće
obzirom na/da s obzirom na/da

 

 

Najčešći pleonazmi

 

U želji da se što potpunije izrazimo, često dupliramo značenja reči, ili uz reč šireg značenja upotrebljavamo drugu, čije je značenje sadržano u prvoj. Evo primera gde najčešće grešimo, i kako da ih ispravimo: 

 

  • u maju mesecu
  • vremenski rok
  • popeti gore
  • vratiti nazad
  • spustiti dole
  • oko desetak
  • ja lično mislim
  • No međutim
  • čak štaviše

 

 Još neke greške koje traba izbegavati:

 

Negacija predloško-padežnih konstrukcija
   Netačno   Tačno
od nikoga ni od koga
 od ničega ni od čega
 sa nikim ni sa kim
zbog ničega ni zbog čega


Skraćenice

 

Pravila skraćivanja u srpskom jeziku zasnivaju se na stvorenim običajima, koji se u velikoj meri oslanjaju na međunarodne obrasce, tj. na postupke skraćivanja u najuticajnijim svetskim jezicima.


Skraćenice načinjene od početnih slova pišemo velikim slovima:

UNICEF, JAT, AVNOJ, OUN...

Padežne nastavke pišemo malim slovima i odvajamo ih crticom:

od SPS-a, u JAT-u...

Ukoliko je reč skraćena tako što je uzeto samo prvo slovo ili samo početak reči, stavljamo tačku na kraju:

i drugi - i dr., gospodin - g., dinar - din., nove ere ili naše ere - n. e...

Međutim, ako je skraćenica nastala tako što je uzet početak i kraj reči, ne stavljamo tačku:

doktor - dr, magistar - mr, gospođica - gđica, gospođa - gđa...

 

 Greške u upotrebi glagola trebati

 

Glagol trebati ne menjamo po licima, rodu i broju ako iza njega sledi glagol.

 

    Netačno  Tačno
trebam da uradim treba da uradim
trebaš da odeš treba da odeš
trebala si da kažeš trebalo je da kažeš




 
Često smo u prilici da čujemo komentare sa značenjem: Zašto poštovati pravopisne norme ako informaciju možemo učiniti razumljivom i bez toga... Jezička praksa pokazuje da to nije baš tako. Usvajanje i pravilna primena pravopisnih normi, kao i vođenje računa o kulturi kako usmene, tako i pisane komunikacije trebalo bi da bude osnovni zadatak svih nas.

 

  • 19.02.2013 10:04

Komentar

Avatar korisnika: SS

SS

Primetila sam da ljudi u govoru i pisanoj komunikaciji često greše kod pojmova uključiti - isključiti, tj upaliti-ugasiti. Svetlo, česmu, pesmu, računar, auto i slično, možemo samo da UKLJUČIMO, nikako da upalimo. Vatru možemo da palimo i gasimo, a svetlo ili vozilo možemo samo da ISKLJUČUJEMO. Nažalost, danas su te greške često i u medijima, voditelji radio i TV programa treba da obrate posebnu pažnju na sliku koju prenose narodu. :)

Avatar korisnika: Surcinac

Surcinac

SS, ako ulaziš u detalje: kada želiš da "uključiš" auto ti treba da izazoveš paljenje goriva u motoru, a kada želiš da ga "iskuljučiš" ti treba da prekineš paljenje goriva u motoru.

Avatar korisnika: Dejan

Dejan

Kako se kaže pravilno: "koji se sastoji iz?" ili "koji se sastoji od?"

Avatar korisnika: Nebojsa

Nebojsa

Kako se kaže pravilno - antikorozivna ili antikoroziona zaštita?

Avatar korisnika: slavoljub tomic

slavoljub tomic

Kako se piše pravilno: inplementirano ili implementirano?

Avatar korisnika: Nebojsa

Nebojsa

Kako se kaže pravilno - biorazgradiv ili biorazgradljiv?

Avatar korisnika: Nebojsa

Nebojsa

Kako se kaže pravilno - litijumova ili litijumska (mast)?

Avatar korisnika: Milica

Milica

Kako se kaze - posadio sam 100 drva ili drveta?

Avatar korisnika: Tamara

Tamara

Mi cemo ući u saradnji sa zajednicama ili mi cemo ući u saradnju sa zajednicama

Avatar korisnika: Vesko

Vesko

Odlican je sajt, sve pohvale, i pomogao mi je u nedoumicama koje sam imao.

Avatar korisnika: Dragan

Dragan

Nisam baš siguran da se skraćenice stavljaju u padež. Razvijte je pa ćete videti kojim će se slovom završiti.

Avatar korisnika: Sasa

Sasa

Zar se, u navedenim primerima, ne kaze "trebalo bi" umesto "treba"? * "trebalo bi da uradim" * "trebalo bi da odes" Vidim da niko ne odgovara na pitanja, ali nema veze...

Avatar korisnika: Lektor

Lektor

Greška: pravilno je KONTAKTIRATI S NEKIM, a ne KONTAKTIRATI NEKOGA!

Avatar korisnika: ankica

ankica

Da li je ispravno reći ''pre svega toga'' ili treba reći ''pre svega''. Unapred hvala.