Zašto je Stiv Džobs bio veliki govornik?

 

steve%20jobs.jpg
 

Govori Stiva Džobsa su nezaboravni jer su zasnovani na gotovo matematičkoj strukturi, u koju je proniknula američka spisateljica i grafička dizajnerka Nensi Duarte. 

Ona je na održala prezentaciju na TEDx događaju u kome je uporedila govor “Sanjao sam san” Martina Lutera Kinga i predstavljanje uređaja iPhone, koje je izveo Džobs  2007. godine. U videu možete videti kako je Stiv uspeo da upravlja utiscima publike, nakon koga je prodaja iPhone-a doživela neverovatan uspeh.

Takođe, možete pročitati i transkript prezentacije na srpski jezik.

 

 

 

Ispričajte priču i promenite svet

 

Divno je biti ovde. Vi imate moć da promenite svet. To nije kliše, vi stvarno posedujete tu moć. Duboko u svakome od vas, leži najmoćnije sredstvo za promenu sveta – a to je ideja. Samo jedna ideja može pokrenuti talas, može biti žarište pokreta i zapravo može da odredi našu budućnost. Ali ideja je nemoćna, ako ostane u vama. Ako je ne izvučete iz sebe i ne pokažete svetu, ona će umreti u vama. Možda su neki od vas pokušavali da saopšte svoju ideju, ali ona nije bila prihvaćena. Bila je odbijena, dok je druga, mediokritetska ideja usvojena. Jedina razlika između te dve ideje je način na koji su iskomunicirane. Način na koji komunicirate ideju i način na koji ona odjekuje menja ono što će se desiti. Vi tako možete da promenite svet. Menjanje sveta je teško. Ne može samo jedna osoba ili ideja da to urade. Ideja mora da se proširi, inače sve propada. Znači, ona mora da izađe iz vas i otvori se ka ljudima, kako bi svi mogli da je čuju.

Ideje se najefektinije isporučuju kada su oblikovane u priče. Hiljadama godina, pismeni ljudi su prenosili svoje vrednosti putem priča sa generacije na generaciju i tako opstajale. Ima neke magije u samoj strukturi priče, koja, kada je sklopljena, može biti usvojena, a zatim aktivirana po potrebi. Znači, priča kod svog slušaoca izaziva fizičku reakciju: ubrzavaju vas se otkucaji srca, zenice se šire, a vi kažete: podilazi me jeza niz kičmu, osećam nešto u stomaku! Mi telesno reagujemo kada nam neko priča priču. Iako je scena ista za sve, neko može prezentovati priču na način da nas ona uopšte ne dotakne. Želela sam da utvrdim zašto nekada sedimo prikovani slušajući nečiju priču, a nekada ona jednostavno umre.

Struktura sjajnih govora


Hej, ako bi prezentacija priče imala oblik, kakav bi on bio? Kako sjajni komunikatori koriste taj oblik, ako ga uopšte koriste? Nikada neću zaboraviti to subotnje jutro, kada sam, nakon nekoliko godina istraživanja, nacrtala tu liniju. Ako sam bila u pravu, mogla bih da uporedim bilo koja dva govora i da uvidim da su istog oblika.To bi bila istina. Analizirala sam govor Martina Lutera Kinga Sanjao sam san i govor Stiva Džobsa iz 2007. godine, kada je lansirao iPhone. Nacrtala sam njihove strukture, i one su bile preslikane. Bila sam u pravu. Sedela sam u kancelariji, zapravo malo sam plakala govoreći u sebi kako sam blagoslovena. I vidite, ovo je taj oblik! Zar nije divan? Želim da vas provedem kroz moje otkriće, jer je izvanredno: zapravo postoji početak, sredina i kraj. Želim da vas provedem tuda! Jer govori najvećih komunikatora svih vremena imaju istu strukturu. Na početku svake prezentacije morate sa utvrdite kakvo je trenutno stanje: ovo je status quo, ovo je ono što se dešava. Onda to treba da uporedite sa onime kakve bi stvari trebalo da budu. Načinite jaz između onoga kako jeste i kako bi moglo biti što većim, jer status quo morate suprostaviti visinom vaše ideje. Znači, ovde negde je prošlost i naša sadašnjost, ali pogledaj, čak ovde je budućnost. Ovde je problem, ali pogledaj kako je on uklonjen. Evo je barikada, hajde da je pomerimo sa puta. Morate da stvarno naglasite taj jaz! To je kao iznenadni preokret u filmu, kada publika mora da se izbori sa onime što vidi i da odluči da li želi sa se saglasi sa time ili ne. Celokupna prezentacija mora da podrži ovaj jaz. U sredini priča se kreće napred nazad, kao na talasima između onoga što jeste i onoga kako može biti. Na poslednjoj prekretnici sledi poziv na neku akciju, koji svaka prezentacija mora da ima. Na samom kraju treba da opišete svet u novom sjaju. Ovo je utopija moje usvojene ideje, ovako će izgledati svet kada se udružimo i zajedno rešimo ovaj veliki problem. To treba da bude kraj vaše priče, završene na dramatičan i poetičan način.

Kako to radi Stiv Džobs

Evo ga gospodin Džobs. On je potpuno promenio svet. Svet personalnih računara, muzičke industrije a uskoro i svet mobilnih telefona. Stiv je definitivno promenio svet i ovo je oblik njegovog govora iz 2007. godine, kada je lansirao iPhone. Prezentacija je trajala 90 minuta, i u svom govoru, kao što vidite, on počinje sa opisom postojećeg poretka stvari i, krećući se napred nazad, završava ga sa opisom sveta kakav on može biti. Zumiraću vam: bela linija je kada priča, zelena kad pušta neki video , braon kada u govor uskoči neki demo snimak. Vidite da on ne priča sve vreme, već on unosi različita sredstva u svojoj prezentaciju. Plava linija znači da nastupa gostujući govornik. Ovo je interesantno: svaka bela crtica označava da je publika navedena na smeh, a svaka siva crtica da je navedena na aplauz. Oni su toliko uključeni da fizički reaguju na ono što Stiv govori. To je fantastično, jer tada znate da držite slušaoce u svojoj šaci. On započinje sa izjavom: ovo je dan kome sam se radovao više od dve i po godine. Znači, on lansira proizvod na kome radi već godinama, ali pogledajte, on radi još jednu stvar: čudi se, začuđen je sopstvenim proizvodom, čudi se samom sebi više nego što se publika smeje ili tapše, govoreći zar ovo nije čudesno, zar nije divno. Čudi se jer želi da se publika saoseća. On ih zapravo ubeđuje da osećaju na određen način. Dalje nastavlja sa time šta bi moglo biti, kada bi se pojavio revolucionarni proizvod koji će promeniti sve. Sve vreme dok se kreće između izjava evo ga novi proizvod, evo su zli konkurenti, evo ga novi proizvod, evo su zli konkurenti, njegov iPhone je isključen. A onda se dešava blistavi trenutak koji ćemo uvek pamtiti. Stiv uključuje telefon i dok skroluje po ekranu, publika se toliko utišava da se može čuti kako dišu. To je trenutak koji ćemo svi pamtiti. I dok se krećemo kroz ovaj model, možete videti plavu liniju, što znači da nastupa gostujući govornik. Pri kraju govora možete videti prekid linije, kada se pokvario iClicker. Šta on radi? On želi da zadrži nivo uzbuđenja i zato priča ličnu priču. Upravo tu gde je tehnologija zakazala. On je majstor komunikacije i okreće se ličnoj priči, kako bi održao publiku uključenom. Govor završava sa novom molitvom. Daje publici obećanje da će Apple nastaviti da stvara revolucinarne nove proizvode i na kraju kaže: postoji jedna izreka hokejaša Vejna Greckog koju volim:

Uvek klizam pak ka tamo gde će biti, a ne ka tamo gde je već bio. Mi u Apple-u smo se od početka uvek trudili da to radimo i uvek ćemo.


Budućnost nije mesto gde ćemo završiti, to je mesto koje imamo misiju da stvorimo. Hvala Vam! Bog vas blagoslovio!


 

 

 

 

 

  • 19.02.2013 10:16

Komentar