„Ne podnosim menadžere.”
Kaže jedan od junaka romana „Svi su u pravu”, čuvenog italijanskog režisera Paola Sorentina. Vrlo je verovatno da je u životu imao iskustva sa lošim šefom, možda slično kao junaci filma „Horrible bosses”.
Veliko istraživanje o menadžerima donosi uzbudljiva otkrića: loši menadžeri su razlog zbog koga zaposleni napuštaju kompanije. I ne samo to: reči koje zaposlenima najčešće padaju na pamet u vezi sa lošim menadžerima su: sebičnost, nevaspitanje, sujeta, arogancija i lenjost.
Međutim, ono što je jedan od najvažnijih zaključaka istraživanja jeste ono zbog čega će u budućnosti kompanije veoma voditi računa koga postavljaju na rukovodeće pozicije. Zato što: loš menadžer mnogo košta.
Naime, 41% ispitanika sa lošim šefom nema strast prema svom poslu i loše ga obavlja, što direktno dovodi do pada produktivnosti. Osim toga, kompanije sa lošom upravom u stalnoj su opasnosti od gubitka zaposlenih:
77% ljudi koji imaju loše menadžere namerava da uskoro napusti kompaniju u kojoj radi, dok samo 18% zaposlenih sa dobrim menadžerima planira nešto slično.
Ovo dovodi do velikih troškova zbog pronalaženja i obučavanja novih radnika.
Pitanje koje se postavlja je zašto su loši menadžeri takvi?
Veliki broj menadžera dospeo je do te pozicije zahvaljujući pre svega svojim tehničkim sposobnostima. Međutim, mnogima od njih fali jedna osobina bez koje je nemoguće zamisliti dobrog lidera: sposobnost rada sa ljudima. I tu nastaje problem.
Zato, ukoliko imate ambiciju da postanete menadžer, dobro bi bilo da uradite test profesionalne orijetnacije, a onda i da znate koje stvari ne smete da radite i kako da ih izbegnete ukoliko želite da vaši zaposleni budu maksimalno produktivni, a da vi budete sjajan šef.
Pogledajte rezultate istraživanja i saznajte koje četiri stvari rade loši menadžeri i kako možete da ih izbegnete.
A na kraju teksta otkrićemo vam i jednu stvar koja vam garantuje da ćete biti sjajan menadžer.
(Ne)dobijanje povratnih informacija o svom radu (feedback) igra veliku ulogu u zadovoljstvu zaposlenih svojim menadžerom. Prema rezultatima istraživanja, menadžeri koji uopšte ne pružaju feedback ocenjeni su kao loši. Međutim, ovo će vas možda iznenaditi: i menadžeri koji daju previše feedbacka nisu ocenjeni previše dobro.
Dakle, kao i u svemu, i ovde je ključ u umerenosti: savršeni menadžeri su oni koji daju feedback u pravoj meri.
Ili prevedeno u brojke:
Menadžeri koji daju dovoljno povratnih informacija ocenjeni su sa 8,6 na skali 1–10. Šefovi koji pružaju malo feedbacka ocenjeni su sa 4,2, dok su oni koji daju previše dobili ocenu 4,5.
Kako da znate da li su vaši zaposleni zadovoljni količinom povratnih informacija koju dobijaju od vas?
Najbolje je da ih pitate prilikom razgovora jedan na jedan. Ukoliko sumnjate da će vam reći istinu, možete organizovati anonimnu anketu.
Ako ste i posle toga u dilemi, ovaj savet će vam pomoći:
Bolje je dati više feedbacka nego manje.
To potvrđuju i brojke: menadžeri koji daju feedback, ali ipak ne u meri u kojoj bi zaposleni voleli, ocenjeni su sa 6,5, dok oni koji daju malo više feedbacka nego što njihovi zaposleni traže nose ocenu 7,1.
Jedna od najčešćih zamerki sa kojom se menadžeri suočavaju jeste da nisu dovoljno zainteresovani za ulaganje u sticanje novih veština i razvoj karijere svojih zaposlenih. Kada se uzme u obzir da prosečan full-time radnik provede četvrt životnog veka na poslu, onda je jasno zašto su karijera i lični napredak toliko važni.
Zapravo, istraživanje koje je sproveo Facebook govori da su učenje i profesionalni razvoj veliki motivatori za sve zaposlene koji imaju do 54 godine, a za ljude između 25 i 34 godine ovo je i najvažnija stvar.
Istraživanje donosi podatke da zaposleni koji osete da ne uče ništa novo na poslu i koji nemaju podršku od svoje kompanije u daljem profesionalnom usavršavanju žele što pre da pronađu novo radno mesto.
Šta da uradite da ih zadržite?
Potrebno ja da za svoje zaposlene, posebno iz navedenih starosnih kategorija, obezbedite dovoljno prilika za učenje i usavršavanje na samom poslu. Jedan od načina da to uradite jeste da dovodite eksperte koji će držati treninge zaposlenima iz odgovarajućih oblasti, drugi je da svojim zaposlenima omogućite da pohađaju profesionalne seminare u toku radnog vremena.
Jednostavno: najtalentovaniji radnici stalno će težiti sticanju novih znanja i veština. Od toga će i vaša kompanija profitirati. Zato menadžment treba da podrži takve ambicije.
Ovde je stvar prilično jednostavna: dobri zaposleni žele da urade dobar posao. A da bi to mogli, potrebno je da znaju šta se tačno od njih očekuje. Studija koju je Galup sproveo otkrila je da su jasno postavljena očekivanja ključna za dobro obavljen posao.
Dakle, nije dovoljno da članu svog tima uopšteno opišete zadatke i odgovornosti.
Angažujte se više: pomozite zaposlenom da odredi cilj, a onda zajedno sa njim razgovarajte o napretku i toku realizacije.
Ako želite uspeh, moraćete da se potrudite. Ali isplatiće vam se:
- prema Galupovom istraživanju, 69% ispitanika koji imaju utisak da im je menadžer pomogao da jasno definišu ciljeve veoma je angažovano kada je reč o obavljanju svog posla. S druge strane, samo 8% zaposlenih koji osećaju da nemaju jasno definisane ciljeve posvećeno je poslu.
Naravno, profesori vole štrebere. Tako je i menadžerima lako da favorizuju zaposlene koji ispunjavaju obaveze pre roka, spremni su da rade prekovremeno i nikada ne iznevere. Međutim, ukoliko ostatak tima oseti da imate svoje favorite, to će na njih delovati obeshrabrujuće i demotivišuće.
Dakle, budite oprezni i, kao dobar fudbalski trener, nemojte žrtvovati tim zbog zvezde, pa bila ona Mesi ili Ronaldo. U suprotnom, proći ćete kao Argentina i Portugal na Svetskom prvenstvu.
Kako da ovo izbegnete?
Vodite računa kada hvalite zaposlene tako što ćete to beležiti u notes ili pamtiti, ali postarajte se da svaki član tima bude pohvaljen makar jednom u kvartalu kako bi se svi osećali cenjeno i bili motivisani da daju sve od sebe.
Naveli smo koje su to osobine loših menadžera. Sa druge strane, dobri menadžeri imaju široku paletu osobina, ali jedna je ključna za njihov uspeh:
Svi gore nabrojani nedostaci proizlaze iz jednog osnovnog nedostatka: manjka samosvesti.
Jednostavno, osoba koja je svesna sebe i svog okruženja može jasno da sagleda posledice koje njeni postupci imaju na okolinu i, samim tim, pažljivo bira svoje akcije.
Rezultati istraživanja su nedvosmisleni:
99,9% ispitanika navelo je da je dobar menadžer svestan sebe i drugih.
Naime, menadžeri koji su ocenjeni devetkom opisani su kao „komunikativni, puni poštovanja, transparentni u radu, fer, saosećajni, inspirativni, puni podrške”. Sve ove osobine upućuju na samosvest, tako da, ukoliko želite da budete dobar menadžer, razvijajte ovu dragocenu veštinu.
Ukoliko ste se prepoznali u nekim od nedostataka, ne očajavajte. Sve ove osobine mogu lako da se isprave.
Jednom kada identifikujete problem, ostaje vam samo da radite na njemu. Sjajan način da što pre otklonite sve svoje nedostatke i budete najbolji što možete jeste da upišete odgovarajući trening. Čak i ako smatrate da ste dobar menadžer, kvalitetan kurs može vam doneti najnovija znanja i veštine koji će vam omogućiti da budete još uspešniji.
Zapamtite: dobar menadžer se stalno usavršava.
Dakle, postanite lider koji svoj tim vodi u nove pobede.
Škola za građenje
profitabilne karijere human resource menadžera. marketing menadžera. financial menadžera. real estate menadžera. investment menadžera.
Želite dobru platu?
Možemo da pomognemo. Slaćemo Vam uputstva, pozive na besplatne seminare i vesti sa BusinessAcademy. Samo unesite vaš e-mail i ime.
Copyright © BusinessAcademy. Sva prava zadržana. Privatnost.
Komentar