Najčešće pravopisne greške i jezičke nedoumice | |
---|---|
Netačno | ✓ Tačno |
celo vreme/svo vreme | sve vreme |
indentitet | identitet |
izvinuti, izvinuo, izvineš | izviniti, izvinio, izviniš |
zavistan, nezavistan* | zavisan, nezavisan |
odelenje | odeljenje |
kosekvenca | konsekvenca |
precednik | predsednik |
sretstvo | sredstvo |
pretstava | predstava |
otštampati | odštampati |
otstraniti | odstraniti |
kompijuter | kompjuter |
rengen/rentgen | rendgen |
infrakt | infarkt |
a priori* | apriori |
atmosvera | atmosfera |
stanbeni | stambeni |
jedamput | jedanput |
vakum | vakuum |
euro | evro (množina evri, evra, evrima) |
zapošljenje | zaposlenje |
inplementacija | implementacija |
* Oblik zavistan, -sna ispravno je upotrebiti samo u zastarelom značenju zavidljiv, a u značenju koji zavisi od nekoga samo zavisan.
* Dve reči u latinskom; po Pravopisu sastavljeno - apriori.
Pisanje brojeva
Brojeve do deset treba pisati slovima, a ostale brojevima. Kod višecifrenih brojeva preporuka je da se grupe od po tri cifre odvajaju tačkom. Nedopustivo je pisanje jednog dela slovima, a drugog brojem. Pogrešno je napisati 20 hiljada ili 20-tak. Ispravno je 20.000 ili dvadeset hiljada, dvadesetak ili oko 20. Takođe, greši se često i u pisanju vremenskih perioda. Možemo napisati: u periodu od 1787. do 1864. ili 1787-1864; nikako od 1787. do 1864.
Neke jezičke konstrukcije koje svakodnevno koristimo u usmenoj i pisanoj komunikaciji
Bezbroj je primera nepravilne upotrebe nekih reči ili kombinacija reči. Ovakvi primeri su toliko česti da su u svakodnevnom govoru gotovo dobili svojstvo ispravnih konstrukcija. Međutim, pogrešni su i treba ih izbegavati.
Netačno | ✓ Tačno |
po meni | po mom mišljenju |
u vezi toga | u vezi sa tim |
zahvaljujem se na informaciji | zahvaljujem na informaciji |
u zadnje vreme | u poslednje vreme |
radi se o novoj knjizi/u pitanju je nova knjiga | reč je o novoj knjizi |
počeli smo sa saradnjom | počeli smo saradnju |
u čast nekoga | u čast nekome |
dogovor oko nečega | dogovor o nečemu |
kontaktiramo sa nekim | kontaktiramo nekoga |
stav o nekome/nečemu | stav prema nekome/nečemu |
gledam televizor | gledam televiziju |
lekar je prepisao lek | lekar je propisao lek |
ona je kući | ona je kod kuće |
obzirom na/da | s obzirom na/da |
Najčešći pleonazmi
U želji da se što potpunije izrazimo, često dupliramo značenja reči, ili uz reč šireg značenja upotrebljavamo drugu, čije je značenje sadržano u prvoj. Evo primera gde najčešće grešimo, i kako da ih ispravimo:
Još neke greške koje traba izbegavati:
Negacija predloško-padežnih konstrukcija | |
---|---|
Netačno | ✓ Tačno |
od nikoga | ni od koga |
od ničega | ni od čega |
sa nikim | ni sa kim |
zbog ničega | ni zbog čega |
Skraćenice
Pravila skraćivanja u srpskom jeziku zasnivaju se na stvorenim običajima, koji se u velikoj meri oslanjaju na međunarodne obrasce, tj. na postupke skraćivanja u najuticajnijim svetskim jezicima.
Skraćenice načinjene od početnih slova pišemo velikim slovima:
UNICEF, JAT, AVNOJ, OUN...
Padežne nastavke pišemo malim slovima i odvajamo ih crticom:
od SPS-a, u JAT-u...
Ukoliko je reč skraćena tako što je uzeto samo prvo slovo ili samo početak reči, stavljamo tačku na kraju:
i drugi - i dr., gospodin - g., dinar - din., nove ere ili naše ere - n. e...
Međutim, ako je skraćenica nastala tako što je uzet početak i kraj reči, ne stavljamo tačku:
doktor - dr, magistar - mr, gospođica - gđica, gospođa - gđa...
Greške u upotrebi glagola trebati
Glagol trebati ne menjamo po licima, rodu i broju ako iza njega sledi glagol.
Netačno | ✓ Tačno |
trebam da uradim | treba da uradim |
trebaš da odeš | treba da odeš |
trebala si da kažeš | trebalo je da kažeš |
Često smo u prilici da čujemo komentare sa značenjem: Zašto poštovati pravopisne norme ako informaciju možemo učiniti razumljivom i bez toga... Jezička praksa pokazuje da to nije baš tako. Usvajanje i pravilna primena pravopisnih normi, kao i vođenje računa o kulturi kako usmene, tako i pisane komunikacije trebalo bi da bude osnovni zadatak svih nas.
Da biste bili uspešni u obavljaju poslova internih odnosa s javnošću, tržišnih odnosa s javnošću i korporatvnoj komunikaciji potrebno je dobro vladati gramatikom i poznavati pravopisne norme kako ne biste imali nedoumice prilikom sastavljanja saopštenja za javnost i drugih dokumenata.
SS
Primetila sam da ljudi u govoru i pisanoj komunikaciji često greše kod pojmova uključiti - isključiti, tj upaliti-ugasiti. Svetlo, česmu, pesmu, računar, auto i slično, možemo samo da UKLJUČIMO, nikako da upalimo. Vatru možemo da palimo i gasimo, a svetlo ili vozilo možemo samo da ISKLJUČUJEMO. Nažalost, danas su te greške često i u medijima, voditelji radio i TV programa treba da obrate posebnu pažnju na sliku koju prenose narodu. :)
Surcinac
SS, ako ulaziš u detalje: kada želiš da "uključiš" auto ti treba da izazoveš paljenje goriva u motoru, a kada želiš da ga "iskuljučiš" ti treba da prekineš paljenje goriva u motoru.
Dejan
Kako se kaže pravilno: "koji se sastoji iz?" ili "koji se sastoji od?"
Nebojsa
Kako se kaže pravilno - antikorozivna ili antikoroziona zaštita?
slavoljub tomic
Kako se piše pravilno: inplementirano ili implementirano?
Nebojsa
Kako se kaže pravilno - biorazgradiv ili biorazgradljiv?
Nebojsa
Kako se kaže pravilno - litijumova ili litijumska (mast)?
Milica
Kako se kaze - posadio sam 100 drva ili drveta?
Tamara
Mi cemo ući u saradnji sa zajednicama ili mi cemo ući u saradnju sa zajednicama
Vesko
Odlican je sajt, sve pohvale, i pomogao mi je u nedoumicama koje sam imao.
Dragan
Nisam baš siguran da se skraćenice stavljaju u padež. Razvijte je pa ćete videti kojim će se slovom završiti.
Sasa
Zar se, u navedenim primerima, ne kaze "trebalo bi" umesto "treba"? * "trebalo bi da uradim" * "trebalo bi da odes" Vidim da niko ne odgovara na pitanja, ali nema veze...
Lektor
Greška: pravilno je KONTAKTIRATI S NEKIM, a ne KONTAKTIRATI NEKOGA!
ankica
Da li je ispravno reći ''pre svega toga'' ili treba reći ''pre svega''. Unapred hvala.
Copyright © BusinessAcademy. Sva prava zadržana. Privatnost.
Komentar