Zoe & Konstrakta BusinessingAround IV

 

Trenutno se bavim kalkulacijom kako da ukradem sebi još 2 sata za samu sebe?! Ta dva sata jurim konstantno. I pokušavam da ih izmislim, i ustanem ranije, i legnem kasnije, i brže radim, i brže pričam, i brže učim, ali postoje dani kada mi neko krade sate.

 

 

 

Još nisam uspela da nađem formulu kako da gustiram dan, ali znam da mi popodnevna dremka, pa makar i od 20 minuta, pomogne da dan malo duže traje.

 

Ne znam da li je problem u dnevnim ritualima, telefonu, pranju sudova i svim tim usputnim, a stalnim kradljivcima vremena, ali znam da sam pre neki dan umesto 2014. godina napisala 2012, pa me je službenik u banci pogledao kao vanzemaljca.

 

Dve godine kao dva sata

 

Dolazimo do toga da dva po dva sata dođu do dve godine, mic po mic. A kako je naš prijatelj Dema koji je sa nama u studiju danas proslavio svoj 60-ti rođendan rekao:

 

– Ja se osećam kaooo da danas najzad punim 40! Osećam se mladooo i pun sam energije, ali imam osećaj kao da mi je neko ukrao 20 godina!

 

Što dalje od „kradljivaca" vremena

 

Pa, čekaj.... Pa.... Nemoguće... E, tada mi se smrklo. Prestala sam da nosim sat. I bežim kao „đavo od krsta” od ljudi koji puno pričaju i koje moram da slušam iz kurtoazije.

 

Ovih dana planiram da produžim april koliko god mogu.

 

Uskoro mi ističe engleski, moj omiljeni predmet. Ono što me makar malo teši je što na našoj akademiji mogu da svoje virtuelno vreme vratim unazad, nekad zamrznem, a nekad „kupim” još koji dan...

 

Do sledećeg puta,

Vaša Zoe Kida

 

  • 17.04.2014 14:45

Komentar