Komuniciranje i obaveštavanje unutar organizacije

Odnosi među ljudima u organizaciji, i u životu uopšte zavise od toga sa koliko uspeha uspevaju međusobno da komuniciraju. Da bi komunikacija bila uspešna, potrebno je da pošiljalac emituje poruku na način koji će primalac razumeti. Primalac, sa druge strane, mora da ima sposobnosti za komunikaciju, a to se najvećim delom odnosi na spremnost da sluša. Vrlo nas često, u životu uopšte pa i na poslu, ometaju nestrpljenje, žurba, negativni stavovi, stereotipi, predrasude ali i karakteristike sopstvene ličnosti.

Vrlo često smo svedoci toga da se nedostatak činjenica u komunikaciji nastoji nadomestiti pojačanim tonom, vikom, digresijama, što otežava komunikaciju, stvara neprijatnu atmosferu, udaljava od predmeta razgovora...

Pored verbalne komunikacije značajan se broj informacija prenosi i neverbalnim putem tj. „govorom tela“. Izrazom lica, tonom glasa, pokretima, načinom na koji sedimo, hodamo..., izražavamo emocije, karakterne osobine, temperament... Uobičajeno je da odrasli ne saopštavaju javno baš sve ono što misle i zato su neverbalni znaci mnogo pouzdaniji, ukoliko umemo da ih protumačimo. Neverbalna komunikacija je veoma važna i u odnosima između rukovodilaca i saradnika, u odnosima sa klijentima, poslovnim partnerima i kupcima.

Bilo koji vid komunikacije da se koristi, vrlo je bitno da primalac i pošilalac poruke govore „istim jezikom“ - razvijenim poslovnim žargonom koji ubrzava komunikaciju a istovremeno predstavlja barijeru za one koji su izvan nje.
Mogli bismo, dakle, da zaključimo da je za uspešnu komunikaciju potrebno strpljenje, spremnost za uzajamno razumevanje, uvažavanje i poštovanje.

Vertikalna, horizontalna komunikacija i komunikacija sa okruženjem

Vertikalna komunikacija u organizaciji je najčešće dvosmerna: odozgo-nadole i odozdo-na gore.
Kanal odozgo-nadole je put kojim informacije idu iz viših organizacijskih nivoa ka nižim. Na ovaj način se usmerava ponašanje zaposlenih na nižim nivoima i to su uglavnom informacije instruktivne prirode.

Kanali odozdo –nagore se koriste za saopštavanje reakcija na instruktivne informacije, za prenos autentičnih informacija sa nižih hijerarhijskih nivoa a tiču se aktuelnih problema u proizvodnji, odnosa zaposlenih prema radu i organizaciji uopšte. Ovi kanali komunikacije su posebno važni kada je u pitanju obezbeđenje kvaliteta.

Horizontalna komunikacija se odnosi na protok informacija između organizacionih jedinica i pojedinaca na istom hijerarhijskom nivou, što predstavlja osnovu za saradnju, kvalitetan timski rad i zajedničko rešavanje problema.

Dobra komunikacija sa okruženjem (klijentima, kupcima, potrošačima...) je osnovna pretpostavka dobrog poslovanja. Jedino tako je moguće proniknuti u različite želje, zahteve i potrebe potrošača i težiti njihovom zadovoljenju. Raspoložive metode su različite, počev od zapažanja prodavaca i anketnih ispitivanja, pa do angažovanja stručnjaka na identifikaciji primedbi potrošača.

Neadekvatna komunikacija u organizaciji može da izazove brojne probleme i posledice koje se odražavaju na kvalitet procesa rada. Najčešće posledice loše komunikacije su:
• loše donete odluke
• nesporazumi između pojedinaca I organizacionih celina
• neshvatanje ciljeva organizacije
• neshvatanje mogućnosti ostarivanja ličnih ciljeva u okviru organizacije
• konflikti
• otpor promenama u organizaciji
• loš kvalitet proizvoda I usluga
• nedovoljno angažovanje zaposlenih
• loša koordinacija I drugo

Preduzeća koja nameravaju da unaprede kvalitet proizvoda i usluga moraju da imaju uspostavljen i dobro razvijen sistem komunikacija i informisanja. Posebnu pažnju treba posvetiti uspostavljanju kanala za registrovanje reakcija potrošača, kupaca I klijenata, potom eksterne javnosti a posebno ciljnom internom informisanju zaposlenih.

"Nedostajala mi je ta tanka nit koja je potrebna za kvalitetnu komunikaciju sa partnerima i pregovaranje. Kursevi na Biznis Akademiji su mi otkrili postojanje mojih skrivenih ambicija. Znanje koje se na tako sistematizovan i koncizan način nudi, daje inspiraciju, budi želju za usavršavanjem, motiviše da se ide dalje...“ Dragana Meseldžija, Budimpešta

"Stalno sam zaposlen u Raiffeisen Banci, na mestu Facility Management Unit Head-a. Za vrlo kratko vreme sam stekao znanje koje mi je omogućilo napredovanje, a samim tim bolju poziciju i bolju platu u mojoj kompaniji..." Radovan Matić, Beograd

"Biznis Akademija mi je pomogla da dobijem Cambridge diplomu. Puno mi je značila za dobijanje novog posla jer predstavlja izvanrednu teoretsku i praktičnu podršku mom radnom iskustvu, takođe prepoznatu od strane poslodavaca i iz inostranstva..." Marica Pavlović, Kragujevac