Kurs Međunarodna ekonomija / International Economics

Kurs Međunarodna ekonomija bavi se faktorima koji su doveli do razvoja svetskog tržiša. Tu se, pre svega, misli na raznolikost prirodnih resursa, koja je stvorila potrebu za međunarodnom razmenom proizvoda i usluga. Prirodna bogatstva kojima raspolažu neke države veoma su značajna, svakako su među najvrednijim nalazišta nafte i zemnog gasa, kao i nalazišta zlata, dijamanata i urana. Iskorišćenost prirodnih bogatstava zavisi i od mogućnosti transporta.

Resursno prokletstvo je zanimljivost koja ukazuje na to da se brže razvijaju zemlje koje nisu bogate prirodnim resursima, već svoje bogatstvo stiču na osnovu rada i pameti, dok se resursno bogatije zemlje sporije razvijaju. Međutim, Rusija je, na primer, jedina zemlja koja je razvijenija, ali istovremeno i bogata prirodnim resursima koji su pogodni za industriju.

Kada su društvene potrebe porasle toliko da ih nijedna zemlja više nije mogla zadovoljiti sopstvenom proizvodnjom, došlo je do međunarodne podele rada i specijalizacije. Prednost u međunarodnoj trgovini ima ona zemlja koja proizvod proizvodi po najpovoljnijim cenama, odnosno uz najniže troškove proizvodnje. Posledica toga je specijalizacija svake zemlje pojedinačno za proizvodnju onih dobara za koja imaju najpovoljnije uslove.

Takođe, u cilju uvećanja rasta, ostvarivanja profita i uspeha u globalnoj i svetskoj konkurenciji (tamo gde su najjeftinije sirovine i radna snaga, mesto koje je bliže potrošačima i gde su veće mogućnosti masovne proizvodnje i sl) globalizacija je, u stvari, ono što omogućava sigurnost i najjeftinije lokacije proizvodnje i ponude bilo gde u svetu. Globalizacija je, u stvari, proces kojim se u današnjem svetu postepeno ukidaju ograničenja kretanja roba, usluga, ljudi i ideja među različitim državama i delovima sveta, odnosno ideologija koja za cilj ima njegovo opravdanje. 

Opis i cilj kursa Međunarodna ekonomija

Kurs Međunarodna ekonomija objašnjava razvoj potrebe ekonomije za prelaskom međunarodnih granica, poreklo međunarodne ekonomije i sam njen nastanak, kao i razloge zbog kojih je međunarodna ekonomija važna. Predstavljeni su put i razlozi nastanka međunarodne podele rada, koja je usko povezana sa konkurentnošću, a koja, u stvari, predstavlja superiornost u odnosu na druge konkurente, odnosno rivale na tržištu. Kurs Međunarodna ekonomija takođe govori o važnosti i funkcionisanju svetskog tržišta i globalizacije, kao i o njihovim prednostima i nedostacima. 

Zatim govori o subjektima u svetskoj privredi, koje možemo podeliti na one koji neposredno obavljaju proizvodne i spoljnotrgovinske poslove (proizvodna i uslužna preduzeća) i one koji obavljaju finansijske poslove (berze, banke, investicioni fondovi i organizacije koje se bave osiguranjem). Tema kursa su i međunarodne ekonomske transakcije kao što su međunarodno kretanje robe, usluga, novca i kapitala, kao i transfer tehnologije i radne snage. 

U kursu su posebno istaknute prednosti i nedostaci poslovanja zatvorene i otvorene ekonomije, s ciljem što lakšeg razumevanja otvaranja određene zemlje prema drugim zemljama, odnosno ostvarivanja i razvoja međunarodne ekonomije. Sa istim ciljem istaknuta je važnost pojmova kao što su trgovinski suficit, trgovinski deficit i ravnotežni trgovinski bilans.

Takođe, u ovom kursu reč je i o zaštiti domaćeg tržišta, koja se deli na mere koje imaju direktan uticaj na cene (odnosno na one kojima se cene smanjuju ili povećavaju, kao što su carine, izvozne premije i subvencije) i mere koje direktno deluju preko količina (kontingenti, kvote, dozvole i zabrane).

Cilj kursa je razumevanje motiva za širenje međunarodne ekonomije, značaja globalizacije, funkcionisanja svetskog tržišta, kao i poznavanje vrsta međunarodnih ekonomskih transakcija koje obavljaju finansijske institucije. Dakle, razumevanje pojma i suštine međunarodnih ekonomskih transakcija koje se ogledaju u međunarodnom kretanju robe, međunarodnom kretanju usluga, međunarodnom kretanju kapitala, međunarodnom transferu tehnologije i međunarodnoj migraciji radne snage su jedan od ključnih ciljeva kursa. Takođe, upoznavanje sa merama i instrumentima kojima se reguliše i utiče na međunarodnu ekonomiju je cilj kursa u istom rangu važnosti kao i prethodno navedeni.

Kurs Međunarodna ekonomija će vam odgovoriti na pitanja:

Zbog čega je važna međunarodna ekonomija?

Raznolikost prirodnih resursa, odnosno to što različite zemlje imaju različite vrste prirodnih resursa predstavlja jedan od navažnijih razloga zbog kojeg se uspostavlja međunarodna trgovina. Takođe, važan razlog uspostavljanja međunarodne ekonomije jesu i različite preferencije potrošača. Međutim, razlika u troškovima predstavlja najvažniji razlog uspostavljanja međunarodne ekonomije. 

Samim tim što proizvođači jedne zemlje proizvode proizvode ne samo za potrebe unutar zemlje nego i za izvoz, proizvodiće veću količinu proizvoda. U tom trenutku počinje delovanje ekonomije obima, odnosno dolazi do pada prosečnih troškova proizvodnje sa povećanjem jedinice proizvoda. Upravo tako će proizvođač imati nižu cenu koštanja, odnosno niže troškove proizvodnje, dok će, sa druge strane, profit biti veći. Ona zemlja koja zna kako zaraditi novac na osnovu dostupnih resursa može da se nada dobroj poziciji na međunarodnom tržištu.

Kako deluje svetsko tržište i globalizacija svetske privrede?

Svetsko tržište deluje univerzalno na sve zemlje i čini ih međusobno zavisnim, ono, u stvari, povezuje sve zemlje. Razvoj svetskog tržišta svakako vodi prema zbližavanju naroda, umnožavanju ekonomske veze između raznih privrednih područja, povezuje ih i čini od njih jedinstvenu privrednu celinu. Svetsko tržište je osnova ekonomskog razvoja svih zemalja u svetu. Kao što nacionalno tržište otkriva krize i disproporcije nacionalne ekonomije, tako svetsko tržište otkriva krize i disproporcije na svetskom nivou. 

Globalizacija sa ekonomskog aspekta na svetskom nivou znači pristup sirovinama i kapitalu na svim tržištima, kao i proizvodnju sa svih tih tržišta, što obezbeđuje operativnu efikasnost, smanjenje transkacionih troškova, kao i povećanje trgovine koja se temelji na komparativnim prednostima. Globalizacija, takođe, omogućava sigurnost i najjeftinije lokacije proizvodnje i ponude bilo gde u svetu kako bi se uvećavao rast i profit i u cilju uspevanja u globalnoj svetskoj konkurenciji.

Koje sve međunarodne transkacije mogu biti?

Prema svojoj strukturi, međunarodne ekonomske tranaskcije veoma su kompleksne i one obuhvataju međunarodno kretanje robe, usluga, novca i kapitala, međunarodni transfer tehnologije i migraciju rade snage. Međunarodno kretanje robe predstavlja, u stvari, uvoz i izvoz robe kroz svoja četiri oblika: redovan uvoz i izvoz, vezani poslovi, specifični poslovi, dugoročna proizvodna kooperacija i poslovno-tehnička saradnja. Pod međunarodnim kretanjem usluga podrazumevaju se poslovi kao što su međunarodni transport, međunarodna špedicija, turističke usluge, usluge iz oblasti zdravstva i obrazovanja, kulture i sporta i sl. 

Pod međunarodnom kretanjem kapitala podrazumevamo transfer realnih finansijskih sredstava iz jedne zemlje u drugu bez kontratransfera ili bez kontratransfera u određeno vreme, sve zarad određivanja ekonomskih i političkih interesa učesnika u tom transferu. Transfer intelektualne svojine, koju čine autorska i srodna prava, i industrijska svojina imeđu zemalja čine međunarodni transfer tehnologije. Migracija radne snage podrazumeva, u stvari, zapošljavanje radne snage jedne zemlje u nekoj drugoj zemlji. 

Plan i program predavanja

1. Ključni elementi međunarodne ekonomije – raznolikost prirodnih resursa, globalizacija, prednosti spoljne trgovine 

2. Međunarodna podela rada i konkurentnost – makrokonkurentnost, mikrokonkurentnost i integralna konkurentnost

3. Svetsko tržište i globalizacija svetske privrede - prednosti i nedostaci

4. Subjekti u svetskoj privredi – proizvodna i uslužna preduzeća i ona koja obavljaju finansijske poslove

5. Međunarodne ekonomske transakcije – međunarodno kretanje robe, usluga, novca i kapitala, transfer ekonomije i radne snage

6. Instrumenti za regulisanje međunarodne trgovine – carine, izvozne premije i subvencije, kontingenti, kvote, dozvole i zabrane